Pregovori na konferenciji o klimi COP30 odužili se tokom noći, u pitanju izlazak iz fosilnih goriva

U pitanju je postizanje sporazuma o nadoknadi kašnjenja čovečanstva u borbi protiv ugljeničkog zagađenja, podrška siromašnim zemljama u njihovom prilagošavanju klimatskim promenama, i pokazivanje održivosti multialteralizma u rascepkanom svetu.

Međutim od petka u zoru predstavnici zemalja raspravljaju u Belemu, u brazilskoj Amazoniji oko teksta brazilskog predsedništva koji više ne sadrži reč fosilni. Takođe ne sadrži „mapu puta“ o izlasku iz upotrebe nafte, uglja i gasa koji traži najmanje 80 evropskih, latinoameričkih ili ostrvskih zemalja, a koji je odobrio sam brazilski predsednil Inacio Lula da Silva.

Evropska unija je pomenula mogućnost odlaska „bez sporazuma“ što bi bio ponižavajući neuspeh za Brazil i za ovu prvu UN konferenciju o klimi koja se održava u Amazoniji, a koja je počela 10. novembra.

Evropljani su se našli „izolovani“ u odbijanju teksta zaključaka, pošto neke zemlje hoće da završe skup a druge se plaše da preuzmu odgovornost za njegov neuspeh, ; prema delegaciji jedne od zemalja evropske dvadesetsedmorice.

Pominjanju plana za izlazak iz fosilnih goriva protive se Indija, Saudijska Arabija i Rusija, a pridružile su im se zemlje u brzom razvoju, rekla je Monik Barbit, francuska ministarka za ekološku tranziciju.

Roman Jualalen iz nevladine organizacije „Oil Change International“ upozorio je medije da se ne hvataju za pojednostavljene narative o tome ko blokira pregovore i ukazao da se pregovori vode takođe oko pomoći siromašnim zemljama a njih blokiraju razvijene zemlje.

„Nemojmo dozvoliti da nam ova buka skrene pažnju. U svim klimatskim pregovorima će uvek biti optužbi. Koncentrišimo se na osnovno, pristup energiji za najsiromašnije, energetskoj bezbednosti za sve i energetskoj trajnosti za planetu“, rekao je za Frans pres Indijac Arundhabha Goš, izaslanik COP30 za Južnu Aziju.

U predlogu sporazuma traže se „napori“ da se utrostruči finansiranje siromašnih zemalja za njihovo prilagošavanje klimatskim promenama. Ali bogate zemlje oklevaju da daju novac, iako su preuzele obaveze o tome na konferenciji COP29.

Posle prvobitnog neuspeha je, juče tokom dana sa gotovo 190 prisutnih zemalja brazilsko predsedništvo promenilo format. Od 17.00 po lokalnom vremenu vodili su se gotovo neprekinuti pregovori iza zatvorenih vrata sa ograničenom grupom zemalja koje predstasvljaju različite blokove.

Vrlo malo podataka je iscurelo o tome šta je razgovarano na pregovorima koji su nastavljeni do kasno u noć.

Prema više posmatrača pregovori su se koncentrisali na izmenama oko tri glavne sporne tačke – ambicije o smanjenju fosilnih goriva, finansijskoj pomoći koju treba da daju razvijene zemlje, i trgovinskim tenzijama o ugljeničkom porezu na granicama.

Predsednik COP30, diplomata Andre Koreo Lago ima težak zadatak da se postigne dogovor 194 zemlaja i Evropske unije, članica sporazuma o Parizu, o usvajanju sporazuma konsenzusom što je pravilo za konferencije COP.

Ideja da se predloži „mapa puta“ za ubrzanje izlaska iz korišćenja nafte, uglja i gasa, koji su u velikoj meri odgovorni za klimatsko zagrevanje, nastala je iz frustracije zbog toga što zemlje nisu uspele da konkretizuju obaveze o postepenom odustajanju od ovih goriva na šta su se obavezale pre dve godine na COP28.

U uzburkanoj geopolitičkoj godini kada su brojne zapadne zemlje politički skrenule sa klimatske politike, izuzetno mali broj zemalja je računao na to da će se to pitanje vratiti na dnevni red, sve dok ga brazilski predsednik Lula nije stavio u središte samita.