Odgovor Aleksandra Ćorca na saopštenje i tvrdnje SNF-a Momčila Trajkovića

Odgovor Aleksandra Ćorca prenosimo u celosti:

Istina o Srpskom nacionalnom forumu – ko ga je spasio od Momčila Trajkovića?

Ovaj tekst sam započeo kao odgovor na tekst u Danasu (Zašto je Srpski nacionalni forum isključio iz članstva Aleksandra Ćorca i Aleksandra Đikića?), želeći prosto da demantujem neistine iznete u njemu, međutim već istog dana izašao je drugi tekst, (intervju-momcilo-trajkovic) u istom listu (!?) koji sada već jasno ukazuje na nameru g-dina Trajkovića (da li i nekog drugog, trećeg?) da se u klasičnom komunističko-radikalskom stilu obračuna sa ljudima koji drugačije misle. Iako je na mediju na kojem je objavljen prvi tekst veoma brzo povučen, zanimljivo je i to, da je ekspresno prenet u Danasu i na više portala, kao da se radi o nacionalnom problemu a ne o jednom, nažalost malom, udruženju građana. Čak i mediji koji nikada nisu objavili reč o radu SNF-a, sada su se uključili. Pametnom dosta da razume?!

Pored svakodnevnih ružnih vesti sa KiM, nadao sam se da ih mi iz SNF nećemo dodavati, međutim smatram svojom obavezom da sada reagujem, jer imamo posla sa ljudima koji smatraju da pametniji ne popušta, već da je svako ko oćuti slabiji i gluplji.
Sa gospodinom Trajkovićem upoznao sam se na osnivačkoj skupštini SNF, 29. oktobra 2014. u prostorijama Biblioteke Vuk Karadžić u Kosovskoj Mitrovici, kada je prof. dr Aleksandar Đikić izabran za predsednika, a ja za potpredsednika SNF-a. (https://kossev.info/srpski-narod-i-intelektualna-elita-nalaze-se-u-stanju-klinicke-smrti/ )

U radu foruma, posebno do 2017.g. ostvarili smo pristojne rezultate, posebno u radu sa ljudima na terenu. U tom periodu zajednički donosimo i odluku da podržimo rad i osnivanje šireg Pokreta za odbranu Kosova i Metohije. I pored toga što nas je vlast smatrala (i smatra) za svog protivnika i neprijatelja, čini mi se da smo u tom periodu, uz Božju pomoć, uspeli da malo povratimo nadu svuda gde smo išli i da kreiramo predloge koji su mogli, i mogu, pomoći boljitku Srpskog naroda na KiM.
Ubistvom Olivera Ivanovića srušeno je sve dobro što smo radili. Ako je pogrom 2004. bio tačka na povratak Srba prognanih 1999.godine na Kosovo i Metohiju, onda je ovo ubistvo tačka nakon koje sve veći broj ljudi (posebno na severu KiM) počinje da razmišlja o odlasku. Ovaj zločin na kratko vraća i SNF u žižu političkih dešavanja na KiM, ali to kratko traje, oko pola godine, i rad SNF se ponovo pasivizira.

Bez obaveštavanja svih članova predsedništva Trajković 2019.g. organizuje sastanak na kom je on izabran (kako mi je rekao) „za v.d. predsednika da stabilizuje SNF i da ga oživi“. Iako mu je glavna kritika za smenu prof. Đikića bila da je pregurao 5 godina bez izbora i da nije registrovao SNF, on je u v.d. mandatu, predsednikovao SNF-om narednih 6 godina, bez registracije SNF, bez izbora, sve više svodeći SNF na sebe samoga.

Iako smo se politički često razmimoilazili verovao sam da se preko nekih nesuglasica treba i mora preći, zarad opšteg dobra, a posebno zarad dobra našeg naroda na KiM. Za svo vreme rada u SNF bio sam faktor pomirenja a ne faktor sukoba, što mogu da posvedoče svi koji su učestvovali u radu SNF-a, osim izgleda g-dina Trajkovića. Iako me je baš on od samog osnivanja SNF-a barem 10-puta nagovarao da sam ja najbolje rešenje da budem predsednik foruma, što ja nisam prihvatao da uradim na način koji kako je on predlagao – drugim članovima iza leđa.

Koliko sam bio loš, dokazuje i to da me isti Trajković krajem 2024. ubeđuje da prihvatim da budem predsednik Srpskog Nacionalnog Veća (SNV), koje je, prema odličnoj ideji g-dina Slaviše Ristića, tada obnovljalo svoj rad. Saglasio sam se da budem zamenik predsednika, i na (re)osnivačkoj skupštini SNV sam izabran na to mesto. I tada i kreću problemi, jer je Trajković našao novu platformu za svoj politički egocentrizam, a ni Ćorac ni Đikić tome više nisu odgovarali. Naši moralni principi nisu dozvoljavali, da se, zbog ličnih sukoba, „pod tačkom razno“ donose odluke o kaljanju ljudi, koji doprinose opstanku Srba na KiM. U međuvremenu, i rad SNV je usporen, deo ljudi je napustio predsedništvo (uključujući izabranog predsednika), mene kao zamenika predsednika ni o čemu ne obaveštavaju i sve se svodi na odluke par ljudi. Baš, onako kako funkcioniše i sistem Aleksandra Vučića, protiv kojeg se deklarativno izjašnjava, ali u realnosti sprovodi totalitarnu komunističko-radikalsku matricu: izmisliš neprijatelja, obračunavaš se sa njime, a za to vreme pravi neprijatelj nesmetano obavlja svoje nepočinstvo.

O svemu navedenom sam sve do sada ćutao, ne želeći da remetim svoj osnovnu ideju, sa kojom sam ušao u SNF. Samo jedinstveni i složni, svi koji smo protiv tekuće VELEizdaje i terora privremenih vlasti na KiM, možemo da ih usporimo. Da li više možemo da ih sprečimo, e to je već pitanje ? Na način kako to radi Momčilo Trajković – sigurno ne.

Na moju, ali i Trajkovićevu žalost, njegov ego je bio jači od njega. Prenose mi kafanske priče da je rekao da će ovih dana da me politički „išamara“, nesvestan očigledno da nikada laž nije mogla da išamara istinu, već samo obratno. Video je to i Trajković 25.02.2025. na našem zadnjem sastanku, koji je neslavno napustio i nakon desetak dana je napustio i Viber grupu SNF-a. (videti sliku – skrin-šot prepiske dostavljen uredništvu).

Na sastanku u Leposaviću februara 2024.g. u trenutku kada je trebalo doneti odluke koje mu se ne bi svidele, Trajković je inscenirao sukob sa članom SNF-a i svojim ranijim prijateljem g-dinom Gudžićem i prekinuo sastanak. Uz napor nas preostalih uspeli smo nekako da se dogovorimo da se za 15 dana nastavimo sastanak. Taj nastavak je (usled njegovog izbegavanja) prolongiran više od godinu dana. Kada sam krajem 2024. video da idemo ka tome da sav naš trud uložen u rad SNF bude upropašten, pozavo sam članove prve (konstitutivne i izborne) skupštine SNF i konsultovao ih šta i kako dalje da radimo, i njih 9 (od ukupno 13), dalo je podršku za plan koji sam im izložio. Prema tom planu nakon više od 10 godina rada konstituisali smo SNF i registrovali ga u skladu sa zakonom (Rešenje APR dostavljeno uredništvu). Za predsednika sam (prema dugogodišnjoj Trajkovićevoj želji) izabran ja, a za predsednika skupštine izabran je prvi predsednik SNF prof. dr Aleksandar Đikić. U rad SNF nakon toga je uključeno još nekoliko mlađih ljudi, i započeta je aktivnost ka vraćanju autoriteta i ugleda SNF-a, što je izgleda bio okidač za eksploziju besa koji Trajković, i pored svog životnog i političkog iskustva nije mogao da kontroliše.

foto: Aleksandar Ćorac

foto: Aleksandar Ćorac

Trajković tvrdi da smo to uradili nelegitimno. Ako je tako, zašto onda on sada, kako sam kaže, ponovo registruje neku novu organizaciju i donosi nova akta? Zato što odlično zna, da ono što postoji ne može biti ponovo rođeno, i dobro zna ko je od članova osnivačke skupštine krenuo za njim u tu novu organizaciju. Da bi sve zamaskirao na sva zvona objavljuje da on koji je napustio forum „izbacuje“ legitimno izabrano predsedništvo?! Da nije tužno bilo bi smešno.
Očigledno, Trajković smatra da samo on i oni koji slede njegove misli imaju pravo na oreol rodoljuba, i da je svako drugačije mišljenje pogrešno. Prosto rečeno i posle 50 godina u političkom životu KiM on i dalje smatra da jedini polaže pravo na aminovanje autentične politike Srba i Srbije na KiM. Ovo je potpuno suprotno osnovnim načelima SNF, koji je i osnovan da bi bio mesto debate, sučeljavanja mišljenja i kreiranja ispravnih rešenja i jedinstva kroz dijalog.

Gde je takav Trajkovićev pristup doveo SNF, jasno je danas, kada je van SNF-a najveći deo osnivača i prvih učesnika naših tribina, i kada se borimo da povratimo njihovo poverenje.

Pri kraju svog intervjua, g-din Trajković kaže, kako mi želi da uživam u dobijenim priviligijama, insinuirajući očito da za političke stavove ljudi zauzvrat dobijaju privilegije. Očigledno je to za njega usvojeni obrazac ponašanja. Kažu psiholozi da osoba stavove formira prema ličnim iskustvima i izgleda da su u pravu.

Prigovara mi i u vezi mesta u kom mi živi porodica. To baš neka mu je na čast, jer on odlično zna da sam nakon Oliverovog ubistva, dobio upozorenja sa više strana da mi je bezbednost ugrožena, i bio prinuđen da porodicu „sklonim“ sa KiM. A to za šta meni prigovara, g-din Trajković je uradio mnogo ranije, ali uz značajne razlike. Ja njegovu porodicu poštujem i neću je uvačiti u naš sukob i prljavštinu koju on proizvodi.

O insinuacijama kojima naš lični sukob dovodi u vezu sa Kopaonikom i Vučićem, malo je reći da su sramne, one samo oslikavaju pravo lice Momčila Trajkovića, lice tako blisko onome za koga kaže da se protiv njega bori. Da popljuje i zalepi etiketu bez ikakvih dokaza, samo da bi dokazao kako je on u pravu, kako je vredniji, blistaviji, pametniji, najbolji… u novijoj srpskoj istoriji. Tako poznato.

Takvo ponašanje i takav pristup politici kakav ima Momčilo Trajković doveli su do toga da brojni čestiti i pošteni ljudi na KiM, ne želeći da budu meta beščašća, beže što dalje od politike, ostavljajući tako prostor nečasnima.
Moje viđenje politike, časti i morala potpuno je jednako udaljeno od Aleksandra Vučića kao i od Momčila Trajkovića. Možda sam to malo kasno shvatio, ali ipak na vreme da spasimo SNF, za razliku od niza organizacija u kojima je on bio.

Predesdnik SNF
U Beogradu, 28.05.2025.g. Prof. dr Aleksandar Ćorac

P.N.
Izvinjavam se svim našim ljudima sa KiM što sam bio prinuđen da na ovaj način reagujem, iako je to strano mojim moralnim principima, i verovao sam da naš prljavi veš trebamo prati u svojoj kući, a ne na sokaku. Očigledno su Trajkovićevi moralni principi drugačiji. Meni je borba protiv VELEizdaje KiM prioritet, i ovim pismom stavljam tačku na prepisku sa g-dinom Trajkovićem, a njega pozivam da, ako želi da rasčistimo stvari pred javnošću, izabere Televiziju i emisiju na kojoj ćemo sučeliti svoje argumentacije. Ako sme?