INTERVJU Ambasadorka Nemačke: Među zabrinjavajućim pojavama su napadi na mirne demonstrante

Kako dodaje, Srbija svojim ustavom, zakonima i institucijama u osnovi ima dobre preduslove i instrumente da garantuje poštovanje i zaštitu ljudskih prava i da pruži pravnu zaštitu kada su ljudska prava ugrožena.

Ključ je u implementaciji. Kao i svuda u svetu, i građani Srbije očekuju institucije koje funkcionišu i u praksi brane njihova prava i slobode, kaže.

– Kada pogledamo proteklu godinu, vidimo izvestan napredak u reformama, ali i neke zabrinjavajuće pojave. Među njima su, između ostalog, bili napadi na mirne demonstrante, ali i napadi na novinarke i novinare, kao i izlivi nasilja prema onima koji misle drugačije. Ovi incidenti moraju da se bez odlaganja i sveobuhvatno rasvetle, a odgovorni moraju biti pozvani na odgovornost. Mi podržavamo Srbiju u sprovođenju reformi u procesu pristupanja EU koje garantuju poštovanje ljudskih prava. Važan signal je što srpska vlada ističe volju za pristupanje EU kao strateški cilj Srbije. Napredak na tom putu meriće se i po tome koliko se opredeljenje za zajedničke vrednosti sprovodi u praksi – ističe sagovornica Danasa.

– Ljudska prava su temelj društva, osnova za zajednički život. Zato poštovanje ljudskih prava nije samo zadatak vlade. Celokupno društvo ima udela u tome. Često su to volonterske, organizacije civilnog društva koje obavljaju neprocenjiv posao – analiziraju stanje u zemlji, pružaju konkretnu pomoć i savetuju u zakonodavnim procesima. Bilo da je reč o reformama izbornog prava ili zakona o medijima, organizacije civilnog društva mogu dati dragocen doprinos unapređenju ljudskih prava ako im se omogući pristup informacijama i učešće u procesima donošenja odluka. Od toga korist ima celo društvo.

*Kako ocenjujete situaciju u medijima u Srbiji danas? Imali smo preko stotinu napada na novinare i novinarke u poslednjih dvanaest meseci, kao i pokušaje zatvaranja pojedinih medija koji nisu u službi vlasti.

– Slobodni i nezavisni mediji imaju važan zadatak: informišu građane o dešavanjima u zemlji, pomažu da se ta dešavanja razumeju, važan su deo javnog formiranja mišljenja i daju podsticaje za razmišljanje. Kada sve manje nezavisnih medija može da obavlja svoju ulogu zbog političkog ili ekonomskog pritiska, celo društvo trpi.

Zato je žalosno što najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije konstatuje korake unazad kad se radi o slobodi medija i zaštiti novinara. Novinarke i novinari treba da su u stanju da rade svoj posao bez straha od represalija ili napada.

Ipak, postoje i mnogi pozitivni pomaci. U novembru sam imala priliku da razgovaram s mladim novinarkama i novinarima na forumu Brave New Media ovde u Beogradu. Tu konferenciju organizuju Akademija Dojče Vele i OEBS uz podršku Nemačke. Okupilo se preko 300 mladih novinara iz 20 zemalja da se umreže i unaprede svoje veštine. Mnogi od njih suočavaju se sa sličnim izazovima i ovde mogu učiti jedni od drugih – kako funkcioniše profesionalno i objektivno izveštavanje, kako pokrenuti i održati sopstveni medij, te koji mehanizmi zaštite postoje.

I EU, zajedno s nama, preko GIZ-a i drugih partnera podržava razvoj profesionalnih i nezavisnih medija u celom regionu Zapadnog Balkana.

*Podaci kažu da je u proteklih 14 godina preko 430 žena izgubilo život u porodičnom nasilju. Institucije ćute na prijave nasilja nad ženama, to je očigledno. Kako vidite zakonske odredbe koje se bave ovim zločinima?

– Važno je da otvoreno govorimo o nasilju nad ženama. Od 25. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, traje kampanja Ujedinjenih nacija „Orange the World“, u kojoj učestvuju i Nemačka, mnogi naši međunarodni partneri te brojne institucije i organizacije civilnog društva ovde u Srbiji.

Ključnu ulogu ima Istanbulska konvencija Saveta Evrope, koju su potpisale i Srbija i Nemačka. Ona obavezuje države potpisnice da po službenoj dužnosti postupaju protiv nasilja nad ženama i porodičnog nasilja. Jer nasilje često vrše članovi porodice ili sadašnji i bivši partneri. Zato državne institucije moraju aktivno delovati , čak i kada žrtva povuče izjavu ili krivičnu prijavu. Ciklus nasilja i zlostavljanja mora biti prekinut.

Srbija ima čvrstu pravnu osnovu Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016. i Strategijom za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja 2021–2025, koja stavlja akcenat na prevenciju. Ključno je jačati svest i osposobiti nacionalne institucije da zaustave nasilje nad ženama. U tome se angažujemo kroz nemačku razvojnu saradnju zajedno s Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i lokalnim zajednicama u okviru kampanje 16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama „Stop Femicidu“. Na primer, GIZ je pomogao gradu Vršcu da s lokalnim institucijama uspostavi psihosocijalnu, zdravstvenu i ekonomsku podršku ženama žrtvama nasilja.

Nasilje nad ženama ostaje izazov i 2025. godine i nastavićemo zajedno sa Srbijom da radimo na tome da žene mogu živeti sigurno i samostalno.

* I druge društvene grupe koje se razlikuju od većine nalaze se u veoma lošem položaju u Srbiji, to pokazuju zvanični podaci. Posebno Romi i LGBTQ+ zajednica. Na koji način se Nemačka uključuje u Srbiji u poboljšanje njihovog položaja i kako biste opisali trenutnu situaciju?

– Ljudska prava su univerzalna – važe za sve ljude bez obzira, između ostalog, na nacionalnost, poreklo, pol, godine, veru, seksualnu orijentaciju ili rodni identitet.

Zato treba da se odlučno suprotstavimo diskriminaciji i sistemskom isključivanju pojedinih grupa. Upravo Romi to doživljavaju u mnogim evropskim društvima. Najnoviji izveštaj Evropske komisije zato traži novi akcioni plan za inkluziju Roma I nakon 2024. godine. Isto važi i za LGBTIQ zajednicu i institucionalne uslove za nediskriminaciju i ravnopravnost, gde još mnogo treba uraditi. Društvo može biti uspešno samo ako svi njegovi članovi ravnopravno učestvuju u njemu.

Od 2018. zajedno sa Srbijom radimo na inkluziji Roma i drugih marginalizovanih grupa, između ostalog kroz sprovođenje Strategije za socijalno uključivanje Roma I Romkinja u Republici Srbiji za period 2022–2030. godine. Veoma važni aspekti su obrazovanje i zapošljavanje. Zato preko GIZ-a i nemačke razvojne banke KfW podržavamo programe integracije, obrazovanja i zapošljavanja mladih Roma širom Srbije, zajedno sa Roma Education Fund-om i lokalnim organizacijama civilnog društva i opštinama. Uspostavljene su integrisane socijalne usluge za podršku mladim romskim porodicama i žrtvama nasilja.

*Svedoci smo i nasilja među decom i maloletničkog nasilja. Kako to komentarišete? To nije samo „srpski“, već globalni problem…

– Datum 3. maj 2023. i jezivi zločin u osnovnoj školi “Ribnikar” ostaće nam zauvek u bolnom sećanju. To je ekstremni i tužni primer kakve posledice može imati nasilje među mladima, i naše misli su i dalje sa žrtvama i njihovim porodicama. Deca i mladi imaju pravo na sigurno okruženje u kojem mogu razvijati svoju ličnost.

Važno je prepoznati ovaj izazov i odlučno mu se suprotstaviti. Nasilje ne poprima samo fizički oblik – često počinje verbalno ili, sve češće, virtuelno. Upravo je u novembru objavljena studija o nasilju u školama u Srbiji u kojoj je učestvovalo preko 5.000 učenika, roditelja i nastavnika. Studija je nastala u okviru projekta Saveta Evrope i Ministarstva prosvete, uz podršku nemačke Savezne vlade, i završava se nizom preporuka za sve aktere.

Time srpske institucije i škole imaju širok set alata da suzbiju nasilje u školama i obezbede sigurno okruženje za decu i mlade.

*Koja je uloga civilnog društva u zastiti ljudskih prava u Srbiji?

Civilno društvo daje važan doprinos poštovanju ljudskih prava, društvenoj koheziji i dugoročnom razvoju jednog društva. Jer često su upravo akteri civilnog društva ti koji ukazuju na probleme, daju glas marginalizovanim grupama i uskaču tamo gde državne institucije nisu aktivne. U svim oblastima o kojima smo danas govorili – i daleko šire – postoji veliki broj organizacija civilnog društva u Srbiji i posvećenih ljudi koji svakoga dana rade za dobrobit svojih sugrađana. Njima dugujemo najdublje poštovanje.

Od 2016. godine Francuska i Nemačka koriste Međunarodni dan ljudskih prava da zajedno širom sveta nagrade ličnosti koje pokazuju izuzetnu posvećenost borbi za ljudska prava. Veoma mi je drago što ove godine ponovo možemo da nagradimo jednu izuzetnu ličnost iz Srbije Nemačko-francuskom nagradom za ljudska prava i vladavinu prava.

Ove godine nagradu dobija Maja Stojanović, izvršna direktorka organizacije Građanske inicijative, koja se neumorno zalaže za ljudska prava i vladavinu prava u Srbiji.

Celokupno društvo ima korist kada organizacije civilnog društva imaju odgovarajuće uslove za svoj rad. Medijski linč, praćenje, montirani sudski procesi i pretresi kancelarija ne idu uz sigurno okruženje za rad civilnog društva.