163 istaknutih Srba sa Kosova uputilo ponovo zahtev EU, SAD i Kvinti zbog institucionalnog nasilja Prištine

Na današnji dan, 3. juna 2023. godine, 163 istaknuta građanina iz redova srpske zajednice sa Kosova – intelektualci, novinari, aktivisti, profesori, umetnici, nastavnici i drugi pripadnici srpske zajednice – uputili su zajednički apel za mir, obraćajući se predstavnicima međunarodne zajednice, pre svega Evropskoj uniji i zemljama Kvinte, podsećaju u saopštenju.

„Upozorenja i zabrinutost potpisnika u vezi s pritiscima na srpsku zajednicu uglavnom su se obistinila, ali se nisu ostvarila njihova nadanja da će oni koji su priznali nezavisnost Kosova – obećavajući izgradnju multietničkog i demokratskog društva i godinama radeći na afirmaciji kosovske državnosti – pokazati odlučnost u očuvanju mira i bezbednosti za Srbe na Kosovu. Takođe, izostao je neophodan pritisak na Vladu Kosova da obustavi jednostrane, nekoordinisane, a često i protivpravne akcije kosovske policije i drugih institucija prema srpskoj zajednici, njenim institucijama i ustanovama“, upozoravaju.

Oni podsećaju na brojne pritiske kojima je srpska zajednica bila izložena tokom prethodne dve godine, odnosno od upućivanja Apela za mir.

S tim u vezi oni navode:
• Svedoci smo brojnih kršenja kodeksa policijske etike na severu Kosova kroz upotrebu brutalne sile, često sa elementima torture, prema pripadnicima srpske zajednice među kojima su žrtve neretko i maloletna lica.
• Pojave seksualnog uznemiravanja žena na severu Kosova postaju sve učestalije, a posebno zabrinjava činjenica da su kosovski policijski organi tek prošle nedelje prepoznali problem i preduzeli određene mere kako bi sprečili ovu devijantnu pojavu ponašanja. Međutim, i dalje nedostaje propisna reakcija pravosudnih organa.
• Praksa selektivnog hapšenja Srba, često i bez naloga tužilaštva se nastavila.
• Ukidanje upotrebe dinara kao platežnog sredstva, kao i obustava rada bankarskih i poštanskih ustanova, značajno su uticali na kvalitet života srpske zajednice ali i na
smanjenje obima privredne aktivnosti u srpskim sredinama.
• Pod izgovorom da se finansiraju iz Srbije, ukinute su institucije i ustanove koje pružaju usluge koje kosovske vlasti nisu u stanju da organizuju u srpskim sredinama – uključujući i ustanove iz oblasti kulture i sporta, čije ukidanje posebno pogađa najmlađe slojeve stanovništva.
• Zabrana uvoza robe iz Srbije je uvedena i praktično je i dalje na snazi, iako u izmenjenom institucionalnom obliku.
• Nastavljena je protivpravna eksproprijacija privatnog zemljišta u svrhu izgradnje policijskih utvrda i baza na severu Kosova.
• Pod izgovorom “vladavine zakona”, zakonska rešenja se selektivno primenjuju na način koji narušava etničku ravnotežu i dovodi do oduzimanja društvenih i ekonomskih resursa srpskoj zajednici, stvarajući sistemski pritisak da se njeni pripadnici isele sa Kosova, a oni koji ostanu da se politički pasivizuju.
• Gradonačelnici opština na severu Kosova, izabrani iz redova albanske zajednice sa legitimitetom od svega oko 3% lokalnog biračkog tela, donose odluke koje direktno negativno utiču na kvalitet života većinske srpske zajednice.
• Ni verski objekti nisu pošteđeni institucionalnog nasilja koje dolazi od strane Vlade Kosova, što se najočiglednije vidi u protivpravnom oduzimanju dve crkve koje pripadaju Eparhiji raško-prizrenskoj, kao i kroz zabranu ulaska u posed crkvenim predstavnicima, zabranu građevinskih radova i uništavanje crkvene imovine.
• Takođe podsećamo da smo apelovali za mir više od sto dana pre oružanog sukoba u Banjskoj, jer smo znali da će uvek biti onih koji će pre izabrati rat nego trpeti u miru. A mi želimo mir.

Zato još jednom pozivaju predstavnike Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Francuske, Italije i Velike Britanije da preduzmu neophodne mere kako bi se sačuvao mir i stvorili uslovi za suživot Albanaca, Srba i drugih zajednica na Kosovu, bez institucionalnog nasilja od strane centralnih vlasti u Prištini.

„Kao što smo naglasili i pre dve godine u Apelu za mir, vi snosite istorijsku i moralnu odgovornost za sudbinu srpskog naroda koji živi na ovim prostorima. Od vaše odlučnosti zavisi naša budućnost, a od brzine vašeg delovanja – očuvanje mira na Kosovu. Istorija će upamtiti vaše naredne poteze, otuda apelujemo da budite odgovorni prema vrednostima demokratije i multietničkog suživota na kojima počiva zapadna civilizacija“, zaključuju potpisnici Apela za mir u saopštenju dostavljenom našoj redakciji.