Za i protiv bojkota rada Skupštine: Ovo su glavni argumenti opozicionih stranaka s obe strane

Od početka jesenjeg zasedanja primetna je podela između opozicionog aktera, na one koji sednice Skupštine bojkotuju i na one koji su odlučili da u radu parlamenta učestvuju.

Jedni su pod kritikama da primaju plate za posao koji ne rade i da već ako ne žele da učestvuju u sednicama treba da podnesu ostavke, dok druge kritikuju da daju legitimitet vlasti i učestvuju u prividu legitimiteta vlasti.

Podsetimo i da su ranije studenti u blokadi FON-a i Poljoprivrednog fakulteta opozicije zatražili da „bojkotujerad Skupštine Srbije, bez predaje mandata“.

Srđan Milivojević, narodni poslanik i predsednik Demokratske stranke, za Danas navodi da posao opozicije ne sme da bude davanje legitimiteta Aleksandru Vučiću u stvaranju privida parlamentarizma i političkog života u Srbiji.

Vučić, ocenjuje Milivojević, nije razorio samo politički sistem, već je razorio društvo u Srbiji, a DS ne može da bude, pročuje on, saučesnik u stvaranju lažne slike, da postoji privid parlamentarizma u Srbiji.

“Na mestu gde se nekada nalazila Narodna skupština, danas su kulise Vučićeve autokratije. Šta o prisustvu na sednici Skupštine misli Demokratska stranka, sada je irelevantno kad čujete šta misli ogromna većina građana Srbije. Ja verujem da svi mi živimo i krećemo se među građanima, vidimo šta se govori na društvenim mrežama, u medijima, šta kažu studenti, koje su poruke i ne vidim nikakvu potrebu za učestvovanjem u sednicama. I odmah da vam kažem, Demokratska stranka neće učestvovati ni u kakvim raspravama o izmeni izbornog zakona i saveta REM-a, jer na takav način pokušava se napraviti neki privid neke rasprave. To je katastrofalno za političku scenu Srbije, to ne daje nikakav rezultat”, navodi.

Poslanik DS-a kaže i da ne vidi šta će novo da kažu o režimu “koji je napravio najveću moguću spregu sa organizovanim kriminalom, što je jedna definicija mafije”, a što građani već do sada nisu videli i čuli.

“Ne pratim ovu sednicu, da vam pravo kažem, posebno, ali ono što vidim u javnosti, u medijima, nisam čuo neki argument koji bi dala opozicija koja sedi u Skupštini, da nastavi to da radi. Mislim da je posao opozicije da bude sa građanima i uz građane”, kaže on.

Sednica Skupštine ovoga trenutka održava se, smatram, ispred Pete beogradske gimnazije svake večeri, u marševima studenata od Novog Pazara, Vršca, Kragujevca, Niša do Novog Sada, u zatvoru gde su pritvoreni ljudi i u kućnom pritvoru zbog otpora režimu Aleksandru Vučiću.

“I mi ćemo kao Demokratska stranka nastaviti da taj posao narodnih poslanika obavljamo u skladu sa zakonom i ustavom da budemo uz građane, a ne uz privid parlamentarnog života”, poručuje.

Smatra da se prava borba protiv loših zakonskih predloga vlasti vodi tako što se pripremaju predlozi novih zakona koji će se ustupiti nekoj novoj parlamentarnoj većini na izglasavanje, a to su, navodi, zakon o obeštećenju žrtava režima Aleksandra Vučića, zakon o lustraciji, o oduzimanju imovine stečene kriminalom i korupcijom, o formiranju specijalnog tužilaštva za visoku korupciju i kriminal.

“U nacističkoj Nemačkoj su doneti rasni zakoni sa opozicijom ili bez opozicije. U totalitarnim društvima zakoni koji su doneti, kada imate jedno totalitarno društvo, kada dajete privid parlamentarizmu, kada dajete privid legalnosti tome. Najlakša stvar je poništiti zakone koji su doneti. Treba da razgovaramo o promeni biračkog spiska sa ljudima koji su uhvaćeni sa stotinama ljudi koji žive u trafostanici. Oni se preko noći popravili i sad će oni drugačije… Nema razgovora u autokratskim režimima o unapređenju demokratije. To je pogrešno, katastrofalno”, ukazuje.

Milivojević navodi i da sada vidi puno razumevanje građana za bojkot sednica parlamenta, i da to vidi na svakom protestu.

On navodi i da su studenti eksplicitno tražili od opozicije da ostanu u statusu narodnih poslanika, da bi mogli da obavljaju poslove koje su radili do sada, poput toga da idu u zatvor da ih vide i posete.

Podnošenjem ostavki, navodi on, dozvolili bi Vučiću da ima dvotrećinsku većinu i da tako ponovo promeni Ustav i set pravosudnih zakona. ”Taj koji kaže da se vrate mandati, taj očigledno želi da Vučićima dvotrećinsku većinu u Narodnoj skupštini i da ponovo dođemo u situaciju da se menja Ustav na način na koji se menja. Mora da postoji neka brana. To što mi primamo plate kao narodni poslanici… Veći broj je na stalnom radu na svojim radnim mestima, jako mali broj prima plate, ali to je nebitno za ovu raspravu”, navodi on.

Milivojević poručuje i da onda kada studenti u blokadi od njih budu tražili da podnesu ostavke na mesta poslanika, DS će to razmotriti. “Razgovaraćemo o toj temi i sa građanima i sa stranačkim organima. Ako ustanovimo da je to konstruktivno za rušenje diktatora, učinićemo i to”, zaključuje on.

Aleksandar Pavić, narodni poslanik MI snaga naroda, za Danas kaže da takve kritike se upućuju sa raznih strana svakoj opozicionoj parlamentarnoj grupi već godinama. Samo nikako da se čuje smislena alternativa, poručuje.

“Ako je to ulica, to je revolucionarni scenario i tako ga treba nazvati. Ali, evo, imali smo gomilu uličnih protesta u protekle tri i po decenije. Dva su urodila jasnim plodom – 1996-97. povodom krađe izbora, i 5. oktobra, opet oko spornih izbornih rezultata (bar je to bio formalni povod). I opet se sve završilo ulaskom u lokalne ili republičku skupštinu, u kojoj je opet neka većina sprovodila sve što je naumila. U borbi protiv bilo koje vlasti, treba koristiti sva iole legitimna sredstva – od skupštine do medija i ulice. Valjda je cilj da vas što više ljudi čuje”, navodi on.

Pavić, upitan šta vide kao konkretna dostignuća njihovog učestvovanja u aktuelnom zasedanju Skupštine, odgovara da je Skupština jedino mesto gde se njihov glas može čuti.

“Vrlo brzo po ulasku u skupštinu – kao grupa građana koja je potrošila oko 15.000 evra iz sopstvenih džepova, svi elektronski mediji su nam postali nedostupni – i oni pod kontrolom vlasti i oni navodno opozicioni. Osim društvenih mreža i alternativnih podkasta, Skupština je jedino mesto gde naš glas može da se čuje. Uz to, skupštinski status nam je omogućio zvanične kontakte sa inostranstvom, kako bi preko nas mogao da se čuje i neki glas koji ne predstavlja zvaničnu vlast”, kaže.

Dodaje da u samoj Skupštini su uspeli da izdejstvuju skidanje logoa USAID sa skupštinskog i drugih državnih sajtova, da preko tužbe protiv Vlade izdejstvuju suspenziju primene zakona o rodnoj ravnopravnosti, da problematizuju kupovinu Rafala, mada, priznaje, da nisu uspeli da to zaustave, da preko saopštenja nateraju Ministarstvo spoljnih poslova da se ogradi od pisma Srpskog kokusa Trampu, gde se traži posredovanje u međusobnom priznavanju Srbije i tzv. Kosova…
“Jednostavno, skupština nam je dala malo jaču opozicionu platformu nego da smo ostali obična grupa građana – ali nam je donela i nezapamćenu medijsku cenzuru… Ako se otvori neki novi kanal za opozicionu borbu, svakako ćemo ga koristiti”, zaključuje on.