Branioci bivšeg šefa obaveštajne službe OVK traže od specijalnog suda u Hagu da ga oslobodi optužbi za ratne zločine

U završnoj reči branilac Rodni Dikson je tvrdio da su tužioci i svedoci tokom dugog suđenja jedva i spomenuli Veseljija, a kamoli da su izveli bilo kakve dokaze da je on učinio nešto kažnjivo.

„Tužilaštvo se bavilo ćoravim poslom. Tražilo je nešto što ne postoji – umešanost Veseljija u bilo koji kriminalni akt… Uopšte ne postoje nikakvi dokazi da je Veselji učestvovao u bilo kojoj kriminalnoj aktivnosti „, rekao je branilac Dikson.

Veselji je, zajedno sa Hašimom Tačijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem, optužen za zločine nad Srbima, Romima i Albancima, proglašenim za „kolaboracioniste“, u oko 40 pritvora OVK na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu na severu Albaniji, od marta 1998. do septembra 1999.

Tužilaštvo je u ponedeljak tražilo da sve optužene, vodeće članove Glavnog štaba OVK, sud proglasi krivim i osudi ih na po 45 godina zatvora.

U današnjoj završnoj reči, branilac Dikson je Veseljija predstavio kao borca za slobodu Kosova, koji se trudio da spreči „uništenje“ svog naroda i da „donese mir“.

„Tužilaštvo nije moglo da pronađe nijednog svedoka koji bi tvrdio da je Veselji počinio zločin. Zato što takvih svedoka i nema“, kazao je zastupnik odbrane.

Po njegovim rečima, Veselji se tokom rata bavio običnim, legitimnim vojnim poslovima, a veći deo vremena proveo je van Kosova.

Posle rata, „neki ljudi“ su izrekli „neutemeljene optužbe“ protiv Veseljija, ali nisu došli u Hag da svedoče o tome.

Te tvrdnje o Veseljijevom direktnom učešću u zločinima u selima Drenovac i Klečka, advokat Dikson nazvao je „ništavnim“ i zasnovanim na „rekla-kazala“.

Branilac je naznačio da o tim tvrdnjama nije mogao da ispita osobe koje su ih izrekle zato što ih tužioci nisu ni doveli da svedoče.

Dikson je zbog toga pozvao sudije da zanemare te tvrdnje.

Odbrana Veseljija nastavlja završnu reč, a sutra će završne reči izlagati odbrana trećeoptuženog Seljimija.

Pred raspravnim većem predsedavajućeg Čarlsa Smita iz SAD, tužioci i branioci izlagaće završne argumente do iduće srede, 18. februara.

Po pravilima suda, presuda četvorici bivših lidera OVK biće potom izrečena u roku od 90 dana. Ako sudijama bude potrebno više vremena za odlučivanje, rok za izricanje presude može biti produžen za još 60 dana.

Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su individualno krivično odgovorni za zlodela pripadnika OVK „tokom nemeđunarodnog oružanog sukoba“ u okviru „širokih i sistematskih napada na osobe osumnjičene da su se protivile OVK“.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija,Veseljija, Seljimija i Krasnićija za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Pripadnici OVK su počinili zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih su ubijena najmanje 102 od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava: 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su bili učesnici udruženog zločinačkog poduhvata.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi su izjavili da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu 4. i 5. novembru 2020.

Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023, a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.

U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.

Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

U odbranu Tačija je svedočilo sedam svedoka, bivših britanskih i američkih zvaničnika koji su se sa njim susretali i vodili razgovore 1998-99.

Ti svedoci su dali gotovo istovetne iskaze da Tači nije bio vojni komandant, već politički predstavnik OVK i da on nije mogao biti vinovnik zločina iz optužnice.

Po svedocima odbrane, OVK nije ni bila organizovana vojska sa centralnom komandom i komandnim lancem.

Na pitanja tužilaca, Klark, Hil i drugi svedoci Tačijeve odbrane potvrdili su, međutim, da u to vreme nisu imali podrobnije informacije o unutrašnjoj organizaciji i delovanju OVK na terenu, niti o otimanju i pritvaranju civila.

Dokaze odbrane u pisanom obliku priložili su još zastupnici četvrtooptuženog Krasnićija.

Smatrajući da tužioci nisu dokazali njihovu krivicu, drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi nisu pred sud izvodili svedoke odbrane.

Na suđenju Tačiju i saoptuženima bilo je i više od 150 žrtava zločina iz optužnice.

Sud je tokom procesa saslušao izveštaje dvojice veštaka za materijalnu, fizičku i mentalnu štetu koju su pretrpele žrtve.

Ukoliko Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići budu proglašeni krivim, sve žrtve koje su bile na suđenju imaće pravo na obeštećenje.

Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.

Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.