– Pitanje tempa integracija zemalja Zapadnog Balkana zavisi od stava nove koalicione vlade u Berlinu prema pitanju o članstvu Turske. Što se brže države s područja bivše Jugoslavije i Albanija budu približavale EU, to će se pre primaći i trenutak kada će EU morati da zauzme jasan stav oko Turske. Konzervativni deo nove koalicione vlade u Berlinu smatra da Turska treba da stekne „privilegovano partnerstvo“ sa EU, ali ne i da bude član Unije.
Ostaje da se vidi da li će manjinski partner u vladi, liberali šefa diplomatije Gida Vestervelea, želeti i moći da izdejstvuju drugačiji pristup Berlina – kaže za Danas Dušan Reljić, naučni saradnik Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost.
Kakva je povezanost eventualnog usporavanja integracija Srbije i ostalih zemalja regiona zbog Turske?
– Stav EU jeste da svaka zemlja koja želi da pristupi treba da bude pojedinačno vrednovana u pogledu ostvarenog napretka. Često se podseća da su Rumunija i Bugarska primljene „u paketu“ i sa unapred utvrđenim datumom prijema iako, kako mnogi misle, te dve zemlje nisu u zadovoljavajućoj meri uspostavile vladavinu prava kao suštinskog merila pripadnosti evropskim integracijama. Ili: Kipar je primljen, a da prethodno nije razrešen sukob oko otcepljenog turskog dela te ostrvske države. Slično je sa odnosom Slovenije i Hrvatske. Zato neke države EU, ali ne sve, smatraju da buduće članice treba da razreše slična otvorena pitanja – da suzbiju korupciju, da se sporazumeju oko teritorijalnih sukoba kao što je pitanje Kosova i druga – pre nego što se i za njih otvore vrata u Briselu. Na taj način bi se, kako veruju, izbeglo unošenje nestabilnosti u EU.
Da li je strah od migracije Albanaca i građana Turske razlog zbog kojeg EU ne preduzima konkretnije korake i ne integriše ceo region?
– Već sada Turci čine pretežan deo ekonomskih migranata u Nemačkoj i znatan deo u drugim državama Srednje Evrope. Ukoliko Turska postane član EU, ona će, sa svojih trenutno 74 miliona stanovnika, u nekom trenutku preteći Nemačku kao najmnogoljudnija zemlja zajednice. Uz to je i rastuća srednja ekonomska sila sa globalnim spoljnopolitičkim ambicijama tako da će svakako nastojati da ima bitan uticaj unutar EU. Mnogi na Zapadu smatraju da bi time EU bila oslabljena. Drugim, međutim, veruju da je prijem Turske preduslov da EU ostvari svoju želju da ostane merodavni svetski politički i ekonomski činilac.
Da li bi Nemačka zaista bila saglasna da bez Ratka Mladića odobri SSP Srbiji?
– Verujem da bi se Berlin po tom pitanju držao većinskog stava u EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
