Da li EU dozvoljava Vučiću da od Srbije napravi političku crnu rupu na Balkanu?

U javnosti raste pritisak da Evropska unija konačno zauzme jasan stav prema onome što mnogi vide kao sistemsko urušavanje demokratskih standarda pod režimom Aleksandra Vučića.

U autorskom tekstu za briselski portal EUObserver „Demokratija na prodaju? Zašto EU mora da raskine sa Vučićem“, istoričar i politički analitičar iz Beograda Luk Basigalupo poručio je da EU mora da promeni svoj stav prema vlastima u Srbiji ako joj je demokratija zapravo važna, dodajući da iz aktuelne političke krize u zemlji Vučić ima samo dva logična izlaza.

– Vučićev izbor je jasan, sprovesti istinske reforme i izgubiti vlast ili postati autoritarniji, više proruski i prokineski i pretvoriti Srbiju u balkansku Belorusiju. Postoji jasan način da autoritarni diktatori ojačaju svoju popularnost, započinjanje rata. Videli smo to kod Putina, a rane sukoba iz 1990-ih su još sirove u Srbiji – piše Basigalupo.

On ocenjuje da je stabilnost Vučićevog režima upitna, ističući da demonstracije u kojima učestvuju sve društvene strukture i svi od proevropskih liberala do proruskih ultranacionalista, kao i poljoprivrednici i vojni veterani predstavljaju znak da nezadovoljstvo građana prevazilazi i ideološke podele.

– Ako se EU zalaže za demokratiju, a ne samo za litijum, uskoro mora da zauzme novi stav u Srbiji. Podrška Vučiću više nije podrška stabilnosti ako je ikada i bila – zaključuje Basigalupo.

U domaćem diskursu, pitanje stava Evropske unije postaje sve relevantnije. Evropski parlament i Evropska komisija poručili su da su studentski zahtevi u skladu sa evropskim vrednostima, da Evropa počiva na temeljima demokratskog društva i da se kršenje demokratskih normi ne može tolerisati, ali suštinski stav prema aktuelnom rešimu ostaje nepromenjen.

Zvanični stav EU je i dalje insistiranje na dijalogu, dok se u Srbiji kontinuirano krši vladavina prava, sloboda medija i integritet izbornog procesa.

Jasno je da studentski zahtevi od aktuelnog režima zaista traže sve ono što i sama Evropska unija traži u okviru pristupnih pregovora. Ipak, ostaje pitanje da li će EU sa distance nastaviti da posmatra razvoj situacije u Srbiji ili će početi da reaguje u skladu sa sviojim principima.

Može se reći da izostanak svake izjave doprinosi jačanju sentimenta da je demokratija, kada je reč o predelu Zapadnog Balkana, i dalje pitanje interesa, a ne principa.

Vučićev simulakrum Evrope: Stabilnost bez demokratije je laž

– Vreme je da Evropska unija konačno prizna: saradnja sa Aleksandrom Vučićem zarad stabilnosti pretvara Srbiju u političku crnu rupu na Balkanu. Režim koji sistematski urušava slobodne izbore, guši medije i obesmišljava institucije ne može biti saveznik u evropskoj integraciji. Takav savez nije stabilnost, to je izigravanje ruglu deklarisanim vrednostima u utavu Srbije i EU ugovorima – kaže za Danas Naim Leo Beširi.

On ističe da je Srbija gotovo po svakom kriterijumu koji EU ispostavlja kao uslov za članstvo u raskoraku sa evropskim standardima, naglašavajući oblasti vladavine prava, nezavisnosti državnih institucija, pogotovo sudstva za koje ocenjuje da je postala produžena ruka režima.

Sama ideja razvoja politike kritičnih sirovina uključujući litijum, nije sporna, kaže Beširi, ali da način na koji se ta politika sprovodi u Srbiji jeste, apelujući na netransparentnost procesa, nedostatak informacija i javne rasprave kao i puko kršenje zakonskih normi, a sve to u dogovoru sa međunarodnim korporacijama i pod pokrovitrljstvom EU i njenih institucija.

– Tako izgleda model vladanja koji je EU deceniju podržavala: netransparentan, klijentelistički i opasan po demokratiju. Vučić je vladar stabilokratije – režima koji simulira evropski kurs, a zapravo učvršćuje autoritarnu moć. U ime “mirnog Balkana”, EU je pristala da podrži lidera koji guši slobodu izražavanja, orkestrira izborne procese i produbljuje politički cinizam kod građana – poručuje naš sagovornik.

Istovremeno, podvlači Beširi, ćutanjem, EU gubi kredibilitet među građanima Srbije. Jer time šalje poruku da joj je važnije Kosovo ili litijum od slobode, vladavine prava i demokratskih vrednosti. On apeluje da ako evropske integracije postanu sinonim za podršku režimima koji se samo deklarativno zalažu za reforme građani će ih s pravom odbaciti.

S druge strane, Beširi insistira da promena ne zavisi samo od EU i da neće biti „kopernikanskog obrta“ sve dok i drugi politički akteri ne pokažu snagu i ozbiljnost, dodajući da je potrebna artikulisana, jedinstvena, jasna proevropska platforma koja građanima nudi istinske reforme, a ne povratak na staro.

On dodaje da je od suštinske važnosti objasniti građanima da Evropski put o kome govori aktuelni režim bez slobodnih institucija nije nikakav put već zamka. Građani moraju poverovati da je moguće drugačije, a opozicija mora pokazati da zna kako, objašnjava Beširi.

– Evropska unija mora da izabere: da li će ostati saučesnik režimu koji podriva sve što EU predstavlja, ili će stati uz građane koji traže pravdu i slobodu. Vreme je da prestane da podržava stabilnost po svaku cenu i da počne da podržava demokratiju – transparentnu, odgovornu i evropsku po suštini, a ne samo po retorici – zaključuje.