Da li je Srbija na putu da izgubi sve spoljnopolitičke partnere?

Situacija oko Naftne industrije Srbije dodatno je zaoštrila balansiranje Beograda između Moskve i Vašingtona. Američke sankcije prema ruskom energetskom sektoru dovele su NIS, kao kompaniju u većinskom ruskom vlasništvu, u direktan rizik, što je povećalo pritisak SAD na Srbiju da smanji ruski uticaj. Vašington time jasno poručuje da energetska saradnja sa Rusijom ima političku cenu.

S druge strane, Moskva NIS vidi kao strateški oslonac i upozorava da bi njegovo potiskivanje narušilo odnose sa Srbijom. Beograd se tako našao između zahteva Zapada za usklađivanje sa sankcijama i potrebe da očuva tradicionalno dobre veze sa Rusijom i energetsku stabilnost.

Plan da se na mestu zgrade Generalštaba u Beogradu realizuje projekat kompanije Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa, predstavljen je kao simbol približavanja Srbije američkim političkim i poslovnim krugovima. Vlast u Beogradu taj projekat je tumačila kao signal dobre volje prema Vašingtonu i potencijalni kanal uticaja u slučaju Trampovog povratka na vlast.

Međutim, kontroverze oko skidanja zaštite sa Generalštaba i netransparentnih aranžmana izazvale su snažne kritike u domaćoj javnosti. Povlačenje Kušnerove firme dodatno, pod obrazloženjem da to to radi iz poštovanja prema građanima Srbije, može se tumačiti i kao signal da vlast u Beogradu ni u Vašingtonu ne uspeva da pronađe stabilnog i dugoročnog spoljnopolitičkog partnera.

Američki Kongres usvojio je, takođe, Zakon o autorizaciji nacionalne odbrane (NDAA), koji sadrži i odredbe o Zapadnom Balkanu i Srbiji.

U delu zakona navodi se da je stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće, da su izborni uslovi nepravedni, kao i da su problematične optužbe vlasti prema opoziciji, demonstrantima i civilnom društvu. Zakon se bavi i normalizacijom odnosa Srbije i Kosova i podrškom evropskim integracijama regiona.

Takođe, sastanci sa evropskim poslanicima tokom ove godine u Srbiji protekli su u neprijatnoj atmosferi izazvanoj uvredama i vređanjima, a pojedini evropski zvaničnici postupke aktuelnog režima protumačilisu kao pokazatelj da Vučićev režim ne želi partnerski odnos sa EU, jasno osudivši anti-EU retoriku koju plasira vlast.

Evropa se o Srbiji takođe izjasnila i Rezolucijom ali i izveštajem o napretku, u potpunostii stavivši u pitanje političku volju vlasti Srbije za članstvom uz apel da ukoliko se situacija ne poboljša doći će do određenih posledica, pre svega re3strikccja po pitanju pristupa Srbije Fondu rasta EU koji je namenjen za zemlje kandidate..

Predsednik Aleksandar Vučić oglasio se putem Instagram naloga i rekao da je Srbija na svojoj strani, „ma koliko se to ne sviđalo Vašingtonu i Moskvi“.

„Srbija je na svojoj strani. Mi nećemo da ratujemo. Mi snažimo svoju vojsku, kupujemo mnogo novih sistema, hoću da se ljudi osećaju mirno, da znaju da imamo veoma snažne odvraćajuće faktore i da oni koji misle da bi nešto trebalo da pokušaju ili razmišljaju o tome, da i te kako znaju da to nije moguće da urade, jer bi im gubici bili nesagledivi i nemogući da bi taj napad mogao da opstane“, poručio je Vučić u snimku.

Iako vlast ovakvu situaciju predstavlja kao pritisak velikih sila, naši sagovornici smatraju da poruke iz Vašingtona, Brisela i Moskve imaju zajednički imenitelj, ozbiljno upozorenje da je dosadašnja politika Srbije postala neodrživa.

Prema rečima bivše ambasadorke Srbije Branke Latinović, spoljnopolitički položaj Srbije je nezavidan, budući da su gotovo u isto vreme naši glavni spoljnopolitički partneri reagovali na način koji izražava zabrinutost zbog visokog nivoa korupcije u Srbiji, lošeg stanja demokratije, položaja novinara. Ona dodaje da, takođe, sudeći prema onome što je ruski predsednik Putin izjavio na godišnjem obraćanju, od strane Moskve ovakvi polički potezi dolaze i zbog nedovoljne pouzdanosti.

– Ono što smo čuli kao Putinov odgovor, verujem da je iznenadilo ogromnu većinu javnosti u Srbiji, jer sam ton obraćanja predstavlja jasnu naznaku upozorenja vlastima Srbije u vezi sa NIS-om. Šta je svemu tome razlog, za javnost je nepoznato. Međunarodni položaj Srbije se urušava na svim nivoima – u regionu, prema EU i sada u odnosima sa velikim silama, izuzev Kine – ističe naša sagovornica.

Ona dodaje da od suseda, samo su odnosi sa Severnom Makedonijom i Mađarskom ostali dobri i bez novih otvorenih pitanja, odnosno nisu nazadovali. S druge strane, ona naglašava da je Srbija i dalje zapostavila svoje tradicionalne prijatelje u regionu, kao što su Rumunija i Grčka, i da to ne može a da se ne konstatuje.

– I na drugim nivoima nismo uspeli da popravimo i unapredimo odnose sa starim saveznicima, a nove nismo stekli. Vidno je zahlađenje odnosa sa Nemačkom, nakon dolaska Merca na mesto kancelara, nazadovanje na putu ka EU, a ono što je posebno iznenadilo vlast i javnost u Srbiji jeste potpuno odsustvo dijaloga na visokom nivou sa Trampovom administracijom, uvođenje visokih carina, sankcije NIS-u i označavanje Srbije kao zemlje sa značajnim problemima u regionu Zapadnog Balkana. Uz sve to dolazi i izjava ruskog predsednika Putina o NIS-u, koja nije bila nimalo prijatna za slušanje – objašnjava.

Latinović podvlači da je put Srbije ka članstvu u EU u ozbiljnom zastoju i da se on ne može prevazići kratkotrajnom „kampanjom“ da EU ostaje naš strateški cilj ili manifestovanjem ljutnje neučestvovanjem na Samitu EU–ZB.

Ona ocenjuje da, imajući u vidu brojne nepovoljne ocene sadržane u izveštaju Evropske komisije, ali i u zaključcima o Srbiji sa upravo završenog samita Evropske unije, Srbiji predstoji potreba za ozbiljnim, temeljnim i doslednim radom na transformaciji društva u pravcu približavanja evropskim vrednostima i standardima. Ona naglašava i neophodnost usaglašavanja spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU, uz upozorenje da nastavak sadašnje politike Srbiji neće doneti nikakvu korist, već naprotiv.

– Visok nivo korupcije, nazadovanje demokratije u Srbiji, nastavak snažnog uticaja Rusije i Kine, kao i naša puna energetska zavisnost od Rusije, nisu mogli a da se ne odraze u samom Zakonu o demokratiji i prosperitetu koji je upravo usvojio američki Kongres, a Tramp potpisao. To je izuzetno važan zakon, koji dovodi Srbiju u izuzetno nepovoljan položaj vis-à-vis Trampove administracije – kaže naša sagovornica.

Latinović naglašava da je reč o zakonu čiju primenu kontroliše Kongres, a ne o strategiji ili uredbi koju predsednik Tramp može proizvoljno da menja ili da se tih obaveza jednostavno „ne seti“.

Ona podseća da je Srbija u tom zakonu pomenuta zbog neizvršavanja preporuka OEBS/ODIHR u vezi sa izborima održanim 2023. godine, kao i zbog visokog nivoa korupcije, naglašavajući da su oba pitanja isključivo u domenu unutrašnje politike Srbije. Prema njenim rečima, slične poruke upućene su i tokom upravo završenih skupova Evropske unije u Briselu, gde je poručeno da je cilj demokratska Srbija.

– U oba slučaja poruka je jasna: Na naš spoljnopolitički položaj odlučujuće utiče naša unutrašnja politika i ona mora da se menja iznutra: da jača svoje demokratske kapacitete, izvršava međunarodne obaveze (OEBS/izbori) i preduzme sistemske, efikasne i kontinuirane mere za suzbijanje i iskorenjivanje korupcije. Neke stvari se mogu popraviti u kratkom roku, kao što je povećanje procenta naše usaglašenosti sa izjavama EU ili puna primena preporuka OEBS-a u vezi sa izborima, dok će za neke biti potrebno vreme. Koliko dugo, isključivo zavisi od političara na vlasti, što će u velikoj meri determinisati i naš spoljnopolitički položaj – zaključuje Latinović

Mijat Kostić, istraživač Novog trećeg puta, ocenjuje da dosadašnja doktrina oslanjanja na „četiri stuba“ spoljne politike postaje sve manje održiva u kontekstu pojačanih blokovskih podela i rastućih geopolitičkih tenzija. Prema njegovim rečima, politika „sedenja na više stolica“ u takvim okolnostima nosi ozbiljan rizik da se sve te stolice istovremeno izmaknu.

– Srbija se suočava sa vidljivim zahlađenjem odnosa sa ključnim akterima: sa Evropskom unijom kroz sve oštrije političke poruke i rezolucije, sa Rusijom kroz posledice energetskih aranžmana i slučaj NIS-a, kao i sa Sjedinjenim Državama kroz, sada po prvi put od kad je Tramp na vlasti, otvoreno izraženu zabrinutost zbog sistemske korupcije. Umesto strateške fleksibilnosti, politika više stubova sve više vodi u izolaciju i smanjuje kredibilitet Srbije kao pouzdanog partnera. U isto vreme, ukoliko dođe do zaoštravanja odnosa ili produžetka rata u Ukrajini, Srbija će sve manje moći da balansira i zadrži neutralnost – kaže Kostić.

Kostić naglašava da se u tom kontekstu spoljnopolitički izbori Srbije moraju sagledavati kroz elementarne činjenice: Srbija je geografski deo Evrope, okružena NATO državama sa kojima treba da sarađuje na očuvanju mira u Evropi, a ekonomski je najdublje povezana sa Evropskom unijom, sa kojom ostvaruje najveći deo trgovinske razmene i investicija.

On ocenjuje da aktuelni momentum proširenja predstavlja retku priliku da se ubrzaju reforme i da Srbija, zajedno sa ostatkom Zapadnog Balkana, jasno zakorači ka članstvu u EU. Istovremeno, Kostić upozorava da se iluzije o bezuslovnom savezništvu sa Rusijom ponovo pokazuju kao istorijski neodržive, jer Moskva, kao i mnogo puta ranije, deluje pre svega iz sopstvenih imperijalnih interesa i logike velike sile.

– Da je odnos zaista partnerski, prodaja ili prenos dela NIS-a Srbiji bio bi logičan potez, umesto prepuštanja srpskih partnera da padnu pod sankcije. Pored toga, Srbija se zalaže za princip suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, sto Rusija nedvosmisleno krsi ovim ratom. Upravo zato, pred Srbijom stoji realna šansa da redefiniše svoj kurs, okrene se Zapadu na racionalnim i interesnim osnovama i izabere put koji nudi stabilnost, razvoj i dugoročnu političku sigurnost – zaključuje Kostić.