Mural Zoranu Đinđiću u Nišu: Foto (BETAPHOTO/Biljana Ljubisavljević)Predsednik Skupštine grada Niša Igor Novaković najavio je da će na sledećoj sednici pokrenuti inicijativu da se Bulevar dr Zoran Đinđić više ne zove tako i da mu se vrati stari naziv.
Ovaj Bulevar, inače jedna od ključnih saobraćajnica u gradu, 15. marta 2004. godine nazvan je po prvom demokratskom premijeru u novijoj istoriji Srbije, ubijenom u atentatu 2003. godine, a pre toga se zvao Bulevar braće Tasković.
Novaković, koji je i predsednik niških socijalista, kazao je da je „isuviše mala vremenska distanca“ kako bi se bulevaru dalo Đinđićevo ime, da on „nije prvi demokratski izabran premijer“ i da “ništa nije učinio za Niš”.
„Smatram da za manje od dve godine, koliko je proveo na funkciji premijera, čovek za Niš bukvalno ništa nije učinio, osim toga što je doneo Zakon o privatizaciji, koji je devastirao grad Niš“, kazao je Novaković na poslednjoj sednici Skupštine grada.
On je kazao da su, kako je rekao, prvi demokratski izbori „bili 1990. godine“, prvi demokratski izabran predsednik „bio je Slobodan Milošević“, a prva demokratska Vlada „ona koju je vodio Dragutin Zelenović“.
Prema njegovim rečima, hrabra majka i dva sina iz porodice Tasković „sigurno su značajnije ličnosti od nekog tamo ko je rođen u Bosni ili gde već“ .
Opozicija se usprotivila ovakvoj inicijativi, navodeći da braća Tasković treba da dobiju ulicu, ali neku drugu.
Dr Dragan Milić, osnivač istoimene grupe građana i Pokreta za decentralizaciju Srbije, kazao je da je Novakovićeva inicijativa “neviđeni skandal” i upitao da li Grad treba da podigne spomenik Miloševićevoj vlasti iz devedesetih, kada su „demokratski ubijeni Ivan Stambolić, Žika Petrović i drugi silni ljudi“.
Šef odborničke grupe koalicije „Ujedinjeni – nada za Niš“ Miodrag Stanković zatražio je od Novakovića da se izvini zbog ovakve inicijative.
Đorđe Stanković, funkcioner Narodnog pokreta Srbije i šef odborničke grupe NPS-Demokratska stranka-Pokret slobodnih građana, najavio je da će pokrenuti drugačiju inicijativu – da se Đinđiću podigne spomenik.
„Gradska opština Medijana (jedina opština u Srbiji u kojoj koalicija oko SNS nije pobedila, prim. aut.) može da bude pokretač ideje, a da Grad pomogne. Smatram da je to simboličan momenat, gde konačno treba shvatiti da smo izgubili oko 20 godina otkad njega nema“, kazao je on.
U Nišu, inače, Đinđićevo ime nosi osim bulevara i jedna osnovna škola.
Studenti u blokadi su 12. marta ove godine, na dan Đinđićevog ubistva, predstavili mural sa njegovim likom, ali je on već posle par dana oskrnavljen crvenom farbom, a kasnije i kukastim krstom.
Atentat na premijera Srbije izabranog nakon petooktobarskih promena izvršen je 12. marta 2003. godine u 12.25 časova, u dvorištu zgrade Vlade u Beogradu.
Specijalni sud za organizovani kriminal je kao naredbodavca ubistva označio Milorada Ulemeka Legiju, bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije, a kao izvršioca Zvezdana Jovanovića, bivšeg pripadnika JSO.
Prema navodima u presudi, Jovanović je pucao na premijera iz snajpera sa prozora kancelarije 55 na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata 14.
Prvostepenom presudom za ubistvo je osuđeno 12 pripadnika Zemunskog klana i JSO na ukupno 378 godina zatvora.
Politička pozadina ubistva premijera nije otkrivena, niti je utvrđivana.
Nakon atentata je uvedeno vanredno stanje u Srbiji i sprovedena policijska akcija „Sablja“ tokom koje je uhapšeno 11.665 osoba za koje se sumnjalo da su povezane sa organizovanim kriminalom.
JSO je tada raspuštena.
Zoran Đinđić je bio srpski političar i državnik, doktor filozofije po obrazovanju, predsednik Vlade (2001-2003), gradonačelnik Beograda (1997) i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Demokratske stranke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
