Foto: EPA/JULIEN WARNANDZemlje članice Evropske unije saopštile su da je za otvaranje pregovaračkog klastera 3 potrebno da Srbija ostvari „dalji napredak u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom“, ne navodeći kada će se ponovo vratiti ovoj temi.
Odlaganje odluke usledilo je nakon što je debata unutar EU tokom novembra i decembra pokazala da među zemljama članicama nema neophodnog konsenzusa o otvaranju klastera 3.
Zaključci predsedništva EU koje je danas podržalo 26 zemalja podsećaju na ocenu Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje pregovaračkog klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu, ali ističu da će se Savet EU naknadno „vratiti ovoj temi“, bez preciziranja kada bi to moglo da se desi.
„Savet EU će se vratiti pitanju otvaranja klastera 3 u skladu s pregovaračkim okvirom, posebno naglašavajući potrebu za daljim napretkom Srbije u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa s Kosovom, što će i ubuduće određivati ukupni tempo pristupnih pregovora“, stoji u zaključcima, koje prenosi RTS.
Savet ministara opštih i evropskih poslova nije usvojio redovne godišnje zaključke o proširenju zbog protivljenja Mađarske da se u tekstu nađe i snažna podrška članstvu Ukrajine u EU.
U odsustvu konsenzusa, usvojeni su „zaključci predsedavanja“, iza kojih je stalo 26 zemalja, izjavila Mari Bjere, ministarka za Evropu Danske, koja trenutno predsedava EU.
Poslednji put Srbija je u pregovorima sa EU otvorila jedan klaster pre četiri godine, u decembru 2021.
Iako je po oceni Evropske komisije klaster 3 tehnički spreman još od tada, veći broj zemalja, među kojima su skandinavske i baltičke zemlje, Holandija, Nemačka, Belgija i druge zemlje i dalje blokira otvaranje.
Diplomatski izvori navode da se ove države članice pozivaju na loše rezultate Srbije u vladavini prava, normalizaciji odnosa sa Prištinom i odnos sa Rusijom. Na listi zamerki je i ocena o anti-EU narativu vlasti i izostanak reakcije na incident u Banjskoj.
Da bi odgovorila na kritike, Srbija je krajem prošle godine obećala listu reformi u svom takozvanom non pejperu: izbor novog Saveta REM-a, zakon o jedinstvenom biračkom spisku, usvajanje zakona o medijima i energetici i mnoge druge mere.
Godinu dana kasnije, dobar deo tih koraka je ispunjen, ali mnoge zemlje ocenjuju da to ne odražava „suštinski napredak“.
S druge strane, prema diplomatskim izvorima, Evropska komisija zauzela je stav da treba uvažiti činjenicu da su neki reformski koraci učinjeni i otvoriti klaster 3. Takav stav su u debati zastupale i Francuska, Italija, Španija, Grčka, Mađarska i Slovačka.
Međutim, Danska kao predsedavajuća EU ni u jednom trenutku nije stavila otvaranje klastera 3 na agendu Saveta EU, ocenjujući da u ovom trenutku za to postoji neophodna podrška.
Umesto toga, u okviru rasprave o zaključcima o proširenju, zemlje članice su usaglašavale kompromisnu formulaciju kojom će ovo pitanje biti odloženo za neku drugu priliku, navode izvori u Briselu.
U zaključcima predsedavanja EU navodi se i da Srbija treba značajno da ubrza reforme u oblasti vladavine prava i dosledno primeni usvojene zakone o medijima i jedinstvenom biračkom spisku,
EU poziva na ublažavanje tenzija i „duboke polarizacije“ u srpskom društvu, žali zbog nazadovanja u oblasti slobode izražavanja i medija i poziva na konkretne i opipljive reforme u oblasti vladavine prava.
Od Beograda i Prištine se očekuje da u potpunosti primene Sporazum o putu ka normalizaciji i aneks o implementaciji, dogovoren u Ohridu 2023. godine.
Tekst pozdravlja činjenicu da evropska integracija ostaje strateški interes Srbije, ali očekuje od Beograda da to dokaže „na rečima i delima“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
