Evropa od Vučića traži samo jedno – sankcije Rusiji, a on im dao Vulina i Rusko istorijsko društvo

Ministar evropskih integracija Nemanja Starović izjavio je da je u ovom trenutku usklađenost Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU 63 odsto, što je za 12 odsto više nego prethodne godine.

Usklađivanje sa bezbednosnom i spoljnom politikom Unije jedan je od glavnih kriterijuma za članstvo, pogotovo poslednjih godina. Od početka rata u Ukrajini i daljom destabilizacijom globalne geoplitičke situacije, ovaj zahtev popeo se na lestvici prioriteta EU kada su u pitanju zemlje članice, samim tim i u slučaju Srbije. Bliski odnosi Beograda i Moskve dugo su u fokusu evropskih zvaničnika, a uz izjave praćene parolom da je Srbija suverena zemlja odgovorna za kreiranje nacionalne politike jasno je rečeno da su sankcije Rusiji mera koju EU očekuje da Srbija uvede.

Proces evrointegracija Srbije nalazi se u zastoju, budući da već pet godina nije ostvaren nikakav pomak a obećanja o otvaranju novih klastera ostaju samo najave. Uprkos navodima predsednika da su evrointegracije u zastoju zbog rata u Ukrajini, navodeći hronologiju događaja kao argument, jasno je da je upravo taj rat Evropu stvaio u poziciju da ne može da ignoriše bliskost srpskog i ruskog režima.

Preporuke evropskih institucija nisu ispunjene ni u drugim sferama, poput rešavanja problema izbornog procesa i poboljšavanja stanja po pitanju slobode medija, međutim usklađivanje sa EU je svim zemljama kandidatima jasno postavljeno kao prioritet. Uzimajući u obzir dešavanja u proteklih godinu dana, stav EU prema režimu u Srbiji vidno se promenio. Aktuelni režim sada se susreo sa dosta oštrijim kritikama koje ukazuju na sve veće udaljavanje Srbije od evropskih vrednosti.

Uprkos tvrdnjama ministra, naši sagovornici ukazuju da proces evrointegracija Srbije i dalje tapka u mestu kako zbog nerealizovanih reformi, tako i zbog nedosledne spoljne politike koja balansira između Moskve i Brisela.

Igor Novaković, iz ISAC fonda, ovu izjavu ministra Starovića smatra taktičkim potezom, budući da, kako kaže, i dlaje nema strukturne promene u usklađivanju.

– Drugim rečima, Srbija se jeste usaglasila sa nekim od deklaracija koje se odnose na Rusku Federaciju odnosno njene državljane, ali ne i sa ključnim, koji se odnose na pakete sankcija koje je uvela EU – objašnjava naš sagovornik.

On poručuje da su upravo odnosi sa Rusijom jedna od ključnih tačaka uskladjivanja, ali imajući u vidu šta se sve dešavalo po ovom pitanju od 2014. godine do danas, ne bi trebalo da začudi ukoliko bi sledeće godine nivo uskladjenosti ponovo opao.

– Moj utisak je da je ovo pre svega u funkciji obezbedjivanja otvaranja klastera 3, kao i slanja jednog pozitivnijeg signala prema EU, u momentu kada ni unutrasnja ni spoljna dinamika nije preterano obecavajuca – zaključuje

Jelica Minić, potpredsednica evropskog pokreta u Srbiji, ocenjuje da bi se predpristupni proces Srbije Evropskoj uniji najbolje moglao opisati izrekom “reči drumom, a dela šumom”, navevši da u njemu nema nigde iskrenosti, posvećenosti, pouzdanih koraka. Sve je u maniru “može da bude, ali ne mora da znači”.

– Sve po ivici, usmereno na formalno kretanje napred, da bi se stvorila iluzija koja obezbeđuje fondove i slikanje na važnim mestima. Pa tako i ova 2 procenta napretka u odnosu na prošlu godinu u domenu spoljne i bezbednosne politike. Ovaj procenat tačno opisuje opšti napredak Srbije ka ispunjavanju uslova za proširenje – objašnjava.

Najnoviji nerazumni, iznuđeni ili kockarski potez osnivanje Ruskog istorijskog društva u Srbiji, na kome je bivši ministar Vulin, a sada predvodnik ove filijale, najavio borbu za srpski svet, okružen srpskim zvaničnicima i crkvenim velikodostojnicima i ruskim obaveštajcima i diplomatama, potire sve te zanemarive procente.

Minić ističa da usklađivanje sa Spoljnom i bezbednosnom politikom EU nije dovoljno, podsećajući da je to poručila i predsednica Komisije Fon der Lajen. Dodaje, da, međutim, moramo sačekati zvanični Izveštaj o napretku Srbije, kako bi videli kako se i u kojim oblastima ocenjuje nazadovanje Srbije i neispunjavanje preuzetih obaveza, te da će tek tada ponašanje Srbije u takoreći otvorenom evropskom ratu protiv Ruske federacije može proceniti.

– Bojim se da će jedina realna ocena biti da Srbija zapravo nazaduje, sada već u svim ključnim oblastima: promašena energetska politika, infrastruktura koja ugrožava ljudske živote, investitori koji povlače kočnicu, poljoprivreda koja grca, domaći preduzetnici koji mogu opstati samo ako su bliski vlasti, pravosuđe koje selektivno funkcioniše, ili ne funkcioniše uopšte, mirni građani koji se nasumično hapse i prebijaju, prosveta i kultura koje se brutalno uništavaju, ulice na kojima možete poginuti ako idete po mraku po razrovanim trotoarima ili od slučajnog ili namernog metka…. Tako nekako izgleda Srbija na evropskom putu – zaključuje ona.