Evropski pokret u Srbiji: Vučićeva spoljna politika je slomljena, predlažemo „resetovanje Republike“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ko je rekao da mi hoćemo u Evropsku uniju. Žeite da nam gosođa Fonderlajn bude gazdarica?

2. Vojna saradnja Srbije sa drugim zemljama je samo bacanje para. Takve saradnje su nepotrebne jer ne sluze nicemu.

3. Ne zna se ko je bitniji od njih. Vid babe iz moje ulice su mozgovi za njih. ..

4. Hjum i Kant: „prva stranica Tukidida je početak prave istorije“! Naša guslarska elita, nije od nikoga, pa ni od Tukidita ništa naučila. Od 1989-2025 uspeli da urade sve suprotno od onoga šta je on savetovao. Tukidit nam je pokazao da je istorija – nepovratan proces – u kome je važno „iskoristiti priliku istorijskog trenutka“. Na primer Finska (koja se nalazila u Carskoj Rusiji), uspela je da iskoristi „priliku istorijskog trenutka“ (jedinstven događaj) – Lenjinovo proglašenje „socijalističkih naroda na samoopredeljenje“ i 1917., proglasila „nezavisnost“. Upozaravo je da ništa gore nema po državu, nego da je u periodima kada potencijano postoji „istorijski trenutak“, vode političari sklonim emocijama i strastima (umesto da su je vodili anlitički umovi koji se koriste znajem i razumom). Našu „prilika istoriskog trenutka“ pad berlinskog zida 1989., „naša“ elita nije iskoristila jer su bili vođeni mitovima i pesmama, koje su kako kaže Tukidit samo legende i nisu u stanju da nas odvedu do znanja o uzrocima i posledicama…. 1989., smo poput drugih zemalja realsocijalizma trebali da se rešimo „sijanskog blizanca“ ideokratske (despotske) vlasti i malignog uticaja rusofilske spoljne politike – rusofilska politika i ideokratski sistem poput sijamskih blizanaca zavise jedan od drugog. I gore od toga – ne samo – što su propustili da iskoriste taj jedinstven događaj – nego su nas uvelu u ratove, a živeti u stalnom ratu primetio je Tukidit je opasno za budućnost društva ne samo zato što su u ratu suspendovani Zakoni nego i zato što život bez Zakona „modulira strast gomile prema trenutku“ – što društvo vodi umesto u civilizovan život u animalni.

5. Glavni donatori i izvori finansiranja
   Na osnovu godišnjeg i finansijskog izveštaja za 2019. godinu (najdetaljniji javno dostupan dokument), kao i aktivnosti u kasnijim godinama, EPuS se finansira kroz sledeće ključne izvore:

   Evropska unija (EU) – Najveći i najkonstantniji donator. Finansira većinu projekata preko IPA fondova, programa „Evropa za građane i građanke“, „Podrška civilnom društvu i medijima“, Erasmus+ i drugih. Primeri:

   Projekat „EnlargEUrope“ (88.200 EUR).
   „Nacionalni konvent o EU“ (299.330 EUR).
   „Demokratizacija i pomirenje na Zapadnom Balkanu“ (deo od 28.166 EUR).
   U 2025. godini, EPuS raspisuje strateške grantove za civilno društvo uz podršku EU (npr. 12.000–18.000 EUR po projektu).

   Evropski fond za Balkan (EFB) – Podrška za regionalne inicijative, npr. projekat „Prema održivoj regionalnoj saradnji“ (750 EUR) i deo „Demokratizacije“ (8.865 EUR).
   Ambasade i vlade evropskih zemalja:

   Ambasada Kraljevine Holandije: Projekti poput „Promene Ustava na putu do EU“ (44.129 EUR) i „Zajednički centar za odnose Albanije i Srbije“ (4.500 EUR).
   Norveška ambasada u Prištini: „Podrška promociji dijaloga Beograda i Prištine“ (deo od 17.835 EUR) i „Socijalne javne nabavke“ (deo od 48.244 EUR).
   Švajcarska ambasada u Prištini: Deo „Demokratizacije“ (34.657 EUR).

   Ostali međunarodni fondovi i organizacije:

   Višegradski fond: Projekti „Regionalna saradnja na Zapadnom Balkanu“ (700 EUR) i „Od Varšave do Tirane“ (1.100 EUR).
   Fond za Zapadni Balkan: „Evropske integracije Zapadnog Balkana“ (3.300 EUR).
   Balkanski fond za demokratiju: Deo „Socijalnih javnih nabavki“ (48.244 EUR).
   Heinrich Böll Stiftung: „Podrška Koaliciji za razvoj solidarne ekonomije“.

   Ambasada SAD i druge zapadne institucije:

   Ambasada SAD: Projekat „Podeli svoje znanje“ (deo od 30.000 EUR).
   Misija OEBS-a u Srbiji: Deo istog projekta (30.000 EUR).

   Ostali izvori:

   Erste Banka: Deo „Podeli svoje znanje“ (30.000 EUR).
   Manji prihodi od članarina (npr. 35.000 RSD u 2019.), usluga (3.724.000 RSD) i kamata (387.000 RSD).

   Napomene

6. 10% stanovišta nije za EU . A vi se uporno gurate i nas gde nam nije mesto . Pobogu. Vučićeva politika je pogubna ,ali nastavak „eu po svaku cenu “ je još pogubniji.

7. To resetovanje mora da počne od lustracije, a svi ovi na fotografiji su ozbiljni kandidati za lustracioni proces.