Farsa o tome da li Vučić „sme“ da šeta Nišom je završena: A šta bi se desilo u Novom Sadu?

Neistina (eufemizam, pristojnosti radi) da su opozicija, studenti, „blokaderi“, „oni“ ili ko već najavili da će u Nišu fizički atakovati na njegov život ili telo, bila je uvod u niz drugih besmislica (eto, opet eufemizam) glede ove vizite. Tako je ona (vizita), izuzev što je bila uobičajeno dosadna- uprkos drugačijem i vidljivom marketinškom naporu predsednikovog tima- postala i neozbiljna (dokle više ti eufemizmi?!).

Da li će predsednik Srbije „smeti“ da prošeta Nišom- u kojem na prošlim izborima jeste dobio manje glasova nego opozicija, ali je ipak reč o gradu koji nije u pojasu Gaze – postala je tema za razne aktere, socijalne mreže i medije, nakon što ju je predsednik nametnuo.

Takva, budalasta „dilema“ ispostavila se zanimljivijom od već toliko puta viđene funkcionerske kampanje, koja podrazumeva otvaranje fabrika (koje će stvarno početi da rade za dve godine), primamljiva obećanja, zvučne ocene o situaciji, samohvalisanje i blaćenje političkih protivnika. Bila je izgleda friškija od bureka kod „Braška“ i mezetluka u „Švajcariji“, a intrigantnija od predsednikove vožnje busom do Niške Banje ili nikad spontanijeg razgovora sa „slučajnim“ prolaznicima.

Pumpao ju je, svakako, i sam predsednik izjavama da „oni“ koji su mu navodno pretili nasiljem ukoliko se usudi da prošeta, mogu, eto, i da „stave straže“ ili „viču“ na njega kada to bude uradio. Ali, on će, ipak, pobednički prošetati kroz Niš, uprkos boljkama koje ima k’o sav normalna svet.

„Ako budem mogao zbog kolena, ne mogu duže od kilometra, kilometra i po, to mi je da se mučim, da budem iskren. Ali toliko hoću, u inat, onako tek da se nerviraju. Meni za dušu, ništa više. Mora nešto čovek i sebi za dušu da uradi. Da završim ceo radni dan i sve drugo, a onda ću za dušu, samo da se šetam“, kazao je.

Potom je – širili su mediji nepotrebno znanje- prošetao prošlog petka pod okriljem noći, par stotina metara, po prilično praznom Trgu kralja Milana, u društvu gradonačelnika Dragoslava Pavlovića, i respektabilnog vidljivog i nevidljivog obezbeđenja. Pa čitavu temu zakucao rečima: „Dosta sam šetao“ i to „centrom centra“.

Ovakva, bizarna nadgornjavanja oko jedne šetnje kroz Niš, došla su u vreme krize sa NIS-om, pretnji sankcijama, potencijalnih nestašica i inflacije, hapšenja ministara zbog mastodontske korupcije, velikih afera, kao i studentskog i građanskog protesta koji je obeležio godišnjicu.

Stručnjaci za dušu bi takvu infantilnost „prvog čoveka“ jedne države, usred belodane društvene krize, verovatno umeli dobro da dijagnostifikuju.

Tim pre što u toj državi zaista postoje mesta, poput recimo Novog Sada, gde nijedna njegova šetnja ne može i ne sme biti biti lagana.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Još vesti iz ovog grada

„Bio je nenadležan, sad je nebitan, a majanje je već bilo 1. marta“: Zašto (ne)naprednjački Niš nije primetio Vučića?

Ćirković: Zajedno protiv neodgovornih

„Širenje virusa Ćacilenda na institucije sistema“: Lončar svojim „ovlašćenjem“, mimo konkursa, produžio mandat još jednom direktoru u Nišu

Predsednikova poseta Nišu: Podrška Vučiću klimava, SNS u gradu nikad nepopularniji