Foto: Screenshot N1Godina od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji je odneo 16 života, predstavlja vreme velikih političkih previranja, hiljada i hiljada održanih protesta i akcija, kojima se tražila odgovornost za ovu tragediju, ali uprkos svemu, odgovorni i dalje nisu poznati.
Na renoviranoj Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra prošle godine u padu nadstrešnice život je izgubilo 15 ljudi na licu mesta. Istog dana usledile su brojne izjave ministra unutrašnjih polova i ministra Gorana Vesića, a isto veče obratio se i predsednik. Predsednik Aleksandar Vučić tada je izjavio da je nadstrešnica jedni deo železničke stanice koji nike podlegao rekonstrukciji.
Vrlo brzo nakon predsednikovog obraćanja, na društvenim mrežama i u medijima pojavile su se fotografije nadstrešnice pre i posle konstrukcije, na kojima se jasno vidi da je i nadstrešnica rekonstruisana nakon koje je na originalnu konstrukciju stavljeno dodatno opterećenje u vidu stakla i metalnih šipki.
Ovo je među građanima produbilo nepoverenje u režim i institucije i poguralo narativ o dubokoj sistemskoj korupciji koja je dovela do brojnih propusta i malverzacija tokom rekonstrukcije, a sve u cilju skupljanja političkih poena i stvaranja profita.
Građani su se 5. novembra okupili u Novom Sadu kako bi odali poštu preminulima, a kasnije te večeri grupa građana je pokušala je da uđe u Gradsku kuću u kojoj su se nalazili nauružani pripadnici policije. Na Gradskoj kući su polomljni prozori a na fasadu zgrade bacana je crvena boja simbolišući krv na rukama režima koji se smatra odgovornim za tragediju i parolu protesta “ruke su vam krvave”. Iste večeri usledila su hapšenja aktivista i građana, među kojima je bio i student Akademije umetnosti iz Novog Sada koji je priveden nakon što je jednu devojku branio od policije.
Ova privođenja naišla su na osude, budući da u tom trenutku niko od funkcionera vlasti nije bio pozvan ni na razgovor u policiju u vezi sa padom nadstrešnice. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu oštro je osudio hapšenje njihovog kolege iz Novog Sada, a studenti sa brojnih fakulteta pozivali su na dnevne petnestominutne blokade ulica širom zemlje u znak protesta.
Krajem novembra, na petnaestominutnoj blokadi u Bulevaru umetnosti na Novom Beogradu isred zgrade Fakulteta dramskih umetnosti, došlo je do incidenta kada je grupa građana, isfrustrirana blokadom saobraćaja, fizički napala okupljene građana među kojima je bilo i studenata. Jedan od studenata FDU prilikom ovog incidenta bio je napadnut od strane jednog od građana, za kog je kasnije ustanovljeno da je funkcioner Srpske napredne stranke.
Manjak reakcije vlasti na ovaj incident pruzrokovao je blokade fakuleteta, koje su se kasnije proširile na univerzitete širom zemlje, a studentski pokret stao je na čelo pobunjenih građana.
Studenti su režimu ispostavili zahteve koji su se ticali objavljivanja dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom nadstrešnice, oslobađanja privedenih studenata i aktivista i smanjenja školarina, uz jasnu poruku da u pitanju nisu politički zahtevi kojima se traži smena vlasti, uprkos činjenici da za njihovo uspešno ispunjenje do toga mora da dođe.
Krajem decembra, održan je prvi masovni protest u Beogradu na trgu Slavija, a slike sa tog protesta obišle su ceo svet. Funkcioneri vlasti i MUP znatno su u manjili broj prisutnih na ovom protestu, te su se procene državnih organa i samostalnih organizacija dosta razlikovale.
Već mesec dana kasnije, održan je i generalni štrajk na poziv studenata. Ovoj akciji pridružili su se mnogi, a ovim povodom pozvani su i poslanici opozicije da bojkotuju rad kako republičke tako i lokalnih skupština. Na bojkot republičke Skupštine odazvale su se Demokratska stranka, Ekološki ustanak, Nova Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove kraljevine Srbije, međutim na lokalnom nivou nije bilo takvih akcija. U januaru je tokom odavanja pošte ćutnjom u Ruzveltovoj ulici, udarena automobilom i povređena studentkinja Sonja Ponjavić što je izazvalo veliku osudu čitave javnosti.
Tokom protestne šetnje na dan generalnog štrajka, na Novom Beogradu došlo je do još jednog incidenta kada je žena u automobilu udarila jednu studentkinju koja je zbog toga pretrpela povrede glave, a od vlasti su se tada čule izjave kojima se odgovornost stavlja na demonstrante, uz navode da su oni ti koji ne postupaju po zakonu i da nemaju pravo da blokiraju saobraćajnice.
U narednim mesecima usledili su masovni protesti u brojnim gradovima širom zemlje, kao i brojne akcije studenata. Veliki protesti održani su u Kragujevcu, Nišu, Novom Pazaru, Beogradu a 1. marta studenti su pozvali građane na veliki protest u Nišu na kom je pročitan Studentski edikt. Studenti su takođe organizovali i pešačenje do Brisela i vožnju bicikla do Strazbura, kako bi skrenuli pažju evropskih institucija na situaciju u zemlji.
U međuvremenu, vlast je organizovala kontramitinge i kontra blokade, a pojavila se i grupa studenata “koji žele da uče” i koja je povodom blokada fakulteta organizovala protest ispred predsedništva u Pionirskom parku – danas poznatiji kao “Ćacilend”. Ovo je u javnosti odmah prihvaćeno kao odgovor vlasti na najavljeni protest u Beogradu 15. marta. Uoči ovog protesta, grupa stududenata i funkcionera Pokreta slobodnih građana teretila se za organizovanje i pripremanje državnog udra, što je rezultiralo hapšenjima dok su neki od njih izbegli, uz obrazloženje da nisu odgovorni za ono za šta se terete.
U Beogradu 15. marta održan je nezapamćeno veliki skup građana, a situacija je kulminirala kada je u popodnevnim časovima tokom petnaestominutne ćutnje na mirnim građanima upotrebljeno sonično oružije zbog kog su brojni građani pretrpeli zdravstvene tegobe. Vlast je negirala kako posedovanje tako i upotrebu ovog oružija, uprkos brojnim navodima očevidaca, fotografijama i snimcima koji su ukazivali na suprotno.
Druge polovine aprila, organizovana je i dvonedeljna blokada Javnog servisa usled skandalozne izjave novinara ove televizije u Dnevniku kada su studenti nazvani nacistima. Studenti su zahtevali smenu uredništva RTS, a u tom zahtvu pridružila se ui grupa zaposlenih na Javnom servisu.
Početkom maja, nakon što su pristalice SNS napale studente u Novom Sadu i tom prilikom jednoj devojci polomili vilicu, tadašnji premijer Srbije Miloš Vučević podneo je neopozivu ostavku na mesto predsednika Vlade, svega godinu dana nakon početka mandata. Na njegovu ostavku pozivalo se od pada nadstrešnice, a Vučević je ovom prilikom poručio da je ovu odluku doneo upravo zbog pomenutog incidenta.
Zahtevi studenta i građana tokom meseci su se menjali, te se nakon neodgovornog postupanja vlasti od pada nadstrešnice, razvlačenja sudskog procesa i smrti još jednog povređenog u padu nadstrešnice koji je podlegao povredama, pojavio zahtev za prelaznom vladom i raspisivanjem izbora, što je vlast uzela kao arument da iza studnetskog pokreta stoji opozicija koja bez izbora želi da preuzme vlast u zemlji.
Na Vidvodan 28. juna, održan je još jednan masovni protest u Beogradu na kom su studenti da li “zeleno svetlo” građanima za borbu protiv režima. Iste večeri došlo je do obračuna policije i demonstranata, nakon koje je bilo povređenih sa obe strane. Nasilje je nastavilo da eskalira i u narednim nedeljama i u protestima u manjim gradovima u Srbiji poput Kule i Vrbasa gde su se građani sukobljavali sa pripadnicima policije ali i sa pristalicama vladajuće stranke koje su oni štitili. Tokom tog perioda, napadane su brojne ekspoziture SNS širom zemlje, što je vlast tretirala kao direktan napad na državu.
Prošle nedelje, stigla je i zvanična ocena Evropskog parlamenta o situaciji u Srbiji u formi rezolucije, u kojoj se navodi da je uzrok pada nadstrešnice u Novom Sadu posledica korupcije, uz apel na državne institucije da dva sudska postupa koja se vode po ovom pitanju moraju da dožive zadovoljavajući sudski epilog, kao i jasnu poruku da se aktuelni režim u proteklih godinu dnaa udlajio od evropski vrednosti. U momentu objavljivanja vesti o usvajanju rezolucije u EP, došlo je do pucnjave u Pionirskom parku, koju je predsednik Vučić okarkterisoa kao teroristički napad insinuirajući da je to produkt atmosfere izazavane blokadama i demonstracijama u proteklih godinu dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
