Grom iz Vašingtona: „Vučić ovo nije očekivao od Trampa, svog političkog favorita“

U delu zakona navodi se da je stanje demokratije u Srbiji zabrinjavajuće, da su izborni uslovi nepravedni, kao i da su problematične optužbe vlasti prema opoziciji, demonstrantima i civilnom društvu.

Zakon se bavi i normalizacijom odnosa Srbije i Kosova i podrškom evropskim integracijama regiona. Predlog je uključen u širi zakon o odbrani kako bi se obezbedila podrška i demokrata i republikanaca.

U Sjedinjenim Američkim Državama zakonodavni proces podrazumeva da predlog zakona najpre usvoji Predstavnički dom Kongresa i potvrdi Senat. Nakon što se isti tekst usvoji u obe institucije, zakon se upućuje predsedniku SAD na potpis, čime on stupa na snagu, dok predsednik ima pravo i da uloži veto. U praksi, odredbe koje su deo velikih i politički važnih zakona, poput Zakona o autorizaciji nacionalne odbrane, imaju veću šansu da budu usvojene, jer uživaju širu, dvostranačku podršku.

Naši sagovornici saglasni su da odredbe o Zapadnom Balkanu u američkom Zakonu o autorizaciji nacionalne odbrane predstavljaju značajan politički signal. Ocenjuju da se Srbija sve otvorenije posmatra kao zemlja sa ozbiljnim problemima u oblasti demokratije, izbora i vladavine prava.

Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije, ocenjuje da Zapadni Balkan, a Srbija kao ključna zemlja tog podregiona, ostaju u fokusu američke spoljne politike. Prema njegovim rečima, i iz „daleke“ Amerike jasno se vidi da Srbija ne ispunjava demokratske i izborne standarde. On ističe da je time ono na šta Evropska unija godinama ukazuje dobilo potvrdu i sa druge strane Atlantika, i to u formi zakona.

On poručuje da su dve „stolice“ spoljne politike srpske vlasti doživele potpuni krah. Dodaje da situacija nije ništa bolja ni u odnosima sa Moskvom, uz napomenu da Moskvu uopšte ne zanimaju ni demokratija ni fer izborni procesi, dok će Vašington, kako ocenjuje, tek sada pojačano nadgledati ta pitanja.

– Videćemo kako će zvanični Beograd reagovati na još jedan grom iz Vašingtona o zabrinjavajućim razmerama korupcije i drugim malignim pojavama u srpskoj državi, tim pre što tamo sedi njihov politički favorit Tramp – objašnjava Đukić.

On ocenjuje da se ovakvom urušavanju srpsko-američkih odnosa niko nije mogao nadati u trenutku kada je neoradikalski režim slavio povratak Donalda Trampa u Belu kuću i trampizma u međunarodne odnose. Prema njegovim rečima, zvanični Beograd danas ne zna šta ga je snašlo, ali ga, kako ističe, sustiže činjenica da zapravo nema ni ozbiljnu spoljnu politiku niti funkcionalnu diplomatsku službu.

– Potpuna je iluzija da sadašnja vlast ima bilo kakav kapacitet za unapređenje odnosa sa SAD, kada nema snage da popravi, a kamoli da restartuje odnose sa EU. To je potpuni spoljnopolitički sunovrat. Ako u medijskoj blokadi srpskim građanima režim može da prodaje rog za sveću, u spoljnom svetu ne pije vodu ta nojevska politika – zaključuje.

Bivši diplomata Duško Lopandić ističe da, pre svega, treba naglasiti da postupak usvajanja zakona još nije završen, budući da on nije usvojen u Senatu niti potpisan.

On dodaje da je reč o potvrdi da Zapadni Balkan nije zaboravljen, bar kada je reč o Kongresu, kao i da su stavovi sadržani u zakonu, uključujući i njegov širi kontekst, poput pitanja američkih snaga u Evropi, u suštini bliži tradicionalnoj politici Sjedinjenih Američkih Država nego onome što se moglo pročitati o odnosu prema Evropi, pa i u najnovijoj strategiji bezbednosti Trampove administracije.

– Kada je reč o Srbiji, ovo je loša vest za aktuelnu vlast, kojoj ionako ne ide najbolje u očajničkim pokušajima da po svaku cenu dobije podršku Vašingtona (uključujući i poklanjanje centra Beograda Trampovoj porodici). Za sada smo, umesto toga, dobili visoke carine na uvoz, potom sankcije, a od juče i blokadu uvoza guma u SAD zbog pojave prinudnog rada u kineskoj firmi u Srbiji

On napominje da se u obrazloženju zakona ukazuje na zloupotrebe na izborima u Srbiji, kao i na visoku korupciju, ali da je najvažnija vest najava mogućih ciljanih sankcija prema zvaničnicima i njihovim saradnicima zbog koruptivnih poslova i manipulacija, što može da obuhvati zamrzavanje imovine, zabrane viza i druge mere.

Lopandić podseća da su Sjedinjene Američke Države i ranije povremeno uvodile personalne sankcije, poput onih protiv Aleksandra Vulina ili Milorada Dodika, ali ocenjuje da bi ovim zakonom postupanje američkih službi postalo obaveznije i pod znatno strožom kontrolom Kongresa.

On ukazuje i da je režim Slobodana Miloševića počeo da se urušava upravo u trenutku kada su njegovi najbliži saradnici došli pod ciljane sankcije.

Lopandić navodi i da je stranka SRCE još jesenas pozvala Evropsku uniju da uvede ciljane mere prema pripadnicima režima koji promovišu nasilje i krše zakone i demokratska pravila, ali dodaje da se u ovom slučaju pokazuje da su Sjedinjene Američke Države bile brže.

On podseća da je Švedska već uvela određene mere prema srpskoj vladi i da očekuje da će ovaj zakon biti podsticaj da i EU zauzme oštriji stav prema Vučićevom režimu, obeleženom korupcijom, kriminalom i gaženjem vladavine prava.

– Gubitak unutrašnjeg, ali i spoljnog legitimiteta Vučićeve vlasti, koji je u toku, predstavlja ključni element koji može dovesti do smene vlasti i povratka demokratije, čemu će, nadam se, doprineti i najavljeni zakon SAD – zaključuje Lopandić.