Ima li turska opoziciona kampanja iz 2019. godine i dalje smisla u Srbiji?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da samo što vi ovde zaboravljate jednu važnu činjenicu koju ste prevideli,Republikanska Stranka Turske je kemalistička ,sekularistička i etnocentrična stranka u pitanju su vrlo čvrsti nacionalisti i od Erdogana se razlikuju samo u formi.Erdogan je panislamista,zagovornik Otomanske ideje a Kemalisti su zagovornici jake nacionalističke Turske države sa fokusom na turski identitet.Ovi što sebe zovu opozicijom u Srbiji su u stvari posvađani derivati i restlovi DS-a a poznato je da građanska opcija u Srbiji vredi maksimum 600 000 glasova i to vam je to,to je i Đinđić znao zato je i pustio u prvi plan nije bio sujetan i dobro je razumeo strukturu društva.Nikakva građanska opcija nikada više u Srbiji neće dobiti vlast a priču o radikalnoj ljubavi obesite mački o rep,jedini način je da Vučić izgubi predsedničke izbore,samo tako režim može biti srušen.

2. Samo autohtoni srpski pokret može doneti neki kakav takav boljitak na srpskoj političkoj sceni. Da li ste spremni da „Preživite“ još pet godina Vućićeve vlasti za rad mesta gradonačelnika Beograda koji je sada postao samo fikus a kako li će tek to sve izgledati u buduće. Uostalom šts će vam Instambul i Budimpešta kada je u Banja Luci pobedio politički marginalac Draško Stanivuković.

3. Moje je mišljenje da u ovom trenutku teško da postoji narod na kugli zemaljskoj koji ima manju potrebu za slobodom od Srba. U tom smislu može se reći da opozicija režimu najvećem broju građana ovde nije ni potrebna, pa se samim tim ona ne može ni služiti nekakvim oprobanim metodama političke borbe u situaciji kada većina građana mirne duše prelazi preko toga što se režim održava na vlasti izbornim kriminalom. Srpska opozicija mora da počne da radi stvari koje u političkoj borbi nikada nisu viđene i da se nada da će to na neki način probuditi narod iz mrtvih. Ja predlažem da se za početak svi ujedine u jedan front i da onda kolektivno zatraže prijem u SNS. Jasno i glasno poručiti, ako građanima opozicija ne treba, ako ne žele da nas podrže ni na izborima ni na ulici, mi ćemo jednostavno pristupiti vladajućoj partiji i politikom se baviti tu, pa da vidimo gde će nas sve zajedno to odvesti i koliko će nam dobrog doneti. Mislim da jedino ovakva ili neka slična vrsta drastičnog pristupa možda može da promeni tok istorije ovog naroda koji se trenutno svojevoljno nalazi u procesu kolektivnog samoubistva, nikakve šanse više nemaju da taj tok zaustave ni pregovori dve strane, ni kojekakve kampanje, iznošenje dokaza o korupciji i kriminalu, bojkot, izlazak na izbore, mlaki protesti sa po dvesta-trista ljudi, ako se tako nastavi sve neminovno odlazi dođavola. Pretpostavljam doduše da ni ovoga puta neće biti razumevanja za ovakve predloge, pa što se mene tiče možemo da se lepo ispozdravljamo, ako vreme pokaže da sam u pravu za mene od toga neće biti nikakve satisfakcije.