INTERVJU Ministarka Austrije Klaudija Plakolm: Demonstracije u Srbiji pokazuju da ljudi žele promene i napredak

Austrijska ministarka napominje da naravno da je presudno ostati dosledno na tom putu. Evropa je bila i biće jasna perspektiva Srbije, a Austrija će i nadalje podržavati Srbiju na tom putu kao pouzdan partner, kaže ona.

Plakolm, koja je ranije istakla kako demonstracije u Srbiji pokazuju da je stanovništvo spremno za reforme i evropske integracije, ova odgovara na pitanje da li, s obzirom na njen stav u protestima u Srbiji, represija vlasti prema demonstrantima i oštra retorika Aleksandra Vučića i prema pojedinim evroposlanicima, zapravo govorili o možda drugačijem spoljnopolitičkom opredeljenju Srbije od onog evropskog koje stoji na papiru.

Ministarka Austrije za Evropu, integracije i porodicu prošle sedmice bila je u regionalnoj poseti Zapadnom Balkanu, a u Beogradu se sastala sa srpskim ministrom za evropske integracije Nemanjom Starovićem i predsednicom Skupštine Anom Brnabić.

* Kakav utisak nosite nakon regionalne posete Zapadnom Balkanu – jesu li su zemlje regiona zapravo strateški opredeljene za ulazak u Evropsku uniju?

Proteklih dana sam proputovala region Zapadnog Balkana. Moj utisak je jasan – ljudi u regionu žele u Evropu. Svugde se oseća polet, rešenost i volja za sprovođenjem reformi. Naravno da su zemlje u različitim etapama, ali sve one žele da budu deo evropske porodice.

* Istraživanje Eurobarometra pokazalo je da Srbija beleži najniži nivo podrške građana za ulazak u EU među zemljama kandidatima, sa 33 odsto. Kolika je za to odgovornost same Evropske unije, s obzirom na već gotovo ustaljeno mišljenje da EU podržava autokratsku vlast Aleksandra Vučića? Šta najviši predstavnici EU treba da urade kako EU ne bi apsolutno izgubila kredibilitet u Srbiji?

Znam da i u Srbiji postoji skepticizam prema EU. Ali poverenje raste samo ako je i napredak osetan. To važi za obe strane. Srbiji su potrebne dosledne reforme u oblasti vladavine prava, slobode medija i demokratije. To je osnova za svaki vid napretka. Ali istovremeno i Evropska unija mora da učini svoje. Ako proces proširenja godinama stagnira, ljudi će izgubiti poverenje u to da se zalaganje i reforme isplate. U pitanju je podjednako kredibilitet prema ljudima u EU kao i u zemljama kandidatima.

Zbog toga se Austrija zalaže za to da se proces pridruživanja debirokratizuje i da se ubrza. Trenutno je za broje sitne međukorake potrebna saglasnost svih 27 država članica – a to jednostavno traje predugo. Želimo da ubrzamo tempo. Austrija se zalaže za to da takve odluke ubuduće bude moguće doneti kvalifikovanom većinom. Time bi proces mogao da napreduje brže, pravednije i transparentnije – nezavisno od političkih blokada ili bilateralnih tenzija.

Ujedno je potrebna i postepena integracija, a to su konkretne prednosti i učešće u programima EU već tokom pregovora, kada se ostvare reformski ciljevi. Veliki koraci poput završetka pregovora ili samog pristupa naravno treba da ostanu jednoglasni. Ali do tada je potrebno više pragmatizma kako bi ljudi u regionu osetili da ko radi, zaista i napreduje.

* Podržavate li predlog Stranke slobode i pravde da se u zemljama kandidatima organizuju izbori za Evropski parlament za posmatrače bez prava glasa, može li to da poveća poverenje građana u EU-integracije?

Taj predlog pokazuje da brojni ljudi u zemljama kandidatima ne žele samo da budu posmatrači nego i da učestvuju u oblikovanju Evrope. To je pozitivan znak. Sve što jača razumevanje za EU, može da doprinese gradnji poverenja. Ali je važno i da takve ideje ostanu u postojećim okvirima za pristup i da budu dobro usklađene. Za nas u Austriji je jasno – ljudi u zemljama kandidatima treba već danas da osete šta Evropa znači, kroz razmenu, zajedničke projekte i postepenu integraciju. Ali pravo glasa za Evropski parlament je pravo građana i građanski država članica. Ono je i nadalje povezano sa punim članstvom i zajedno treba da radimo upravo ka tom cilju.

* Evropska narodna partija, čiji je deo i partija iz koje dolazite, započela je internu istragu o Srpskoj naprednoj stranci. Hoće li na kraju tog procesa SNS biti izbačen iz članstva EPP-a? Kakva su Vaša očekivanja?

Proces se trenutno odvija unutar Evropske narodne partije. Pri tome je reč o internoj proveri sa otvorenim ishodom, ne o postupku u cilju poništenja članstva ili izbacivanja. Imam puno poverenje da će EPP temeljno ispitati situaciju i na osnovu toga doći do ispravnog zaključka.

* Dijalog Beograda i Prištine se nalazi u „zapećku“, dok za to vreme vlada Aljbina Kurtija u tehničkom mandatu sprovodi jednostrane odluke, poput najave usvajanja Zakona o strancima. Kako biste ocenili položaj srpske zajednice na Kosovu i Metohiji? Imaju li Austrija i Evropska unija „štap i šargarepu“ da Prištinu, koja se već nalazi pod sankcijama EU, odvrate od ovakvih i sličnih mera koje, prema mišljenju lokalnog srpskog stanovništva i zvaničnog Beograda, štete opstanku Srba na Kosovu?

Stanje na severu Kosova ostaje napeto. Obe strane se moraju ozbiljno vratiti za pregovarački sto. Samo dijalog uz posredstvo EU može dovesti do stabilnosti. Jednostrani potezi, sa ma koje strane, otežavaju poverenje i ne doprinose pomaku. Srpskom stanovništvu na Kosovu potrebna je sigurnost, perspektiva i fer učešće u društvenom životu. Austrija podržava Evropsku uniju u naporima da ponovo pokrene dijalog, uz jasna očekivanja prema obe strane i radi konkretnog poboljšanja na licu mesta.

* U jednom intervjuu posebno ste kao problem apostrofirali „agresivnu trgovinsku politiku američkog predsednika Donalda Trampa“ na Zapadnom Balkanu. Šta je trenutno, prema vašoj proceni, veća pretnja nastavku evropskog puta zemalja Zapadnog Balkana, posebno Srbije – uticaj Trampove administracije ili Rusije i Kine?

Najveći izazov je da mi kao Evropska unija i sami očuvamo kredibilitet. Kada proces proširenja stagnira, otvara se prostor za druge međunarodne aktere i njihove sopstvene interese. Upravo za Srbiju je važno da Evropa ostane vidljiva i prisutna i da ponudi konkretnu perspektivu. Jedino uz osetan napredak će i evropski put zadržati privlačnost. Ljudi na Zapadnom Balkanu žele da žive u sigurnoj, demokratskoj i ekonomski snažnoj Evropi. Tu perspektivu Evropa mora da stvara aktivno i zajedno sa zemljama regiona.

* Utisak je da Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija mnogo brže napreduju na evropskom putu od Srbije. Gde su greške naše Vlade, zašto Srbija „kaska“ za ostalim zemljama u regionu?

Ne bih to nazvala greškama. Srbija je u proteklim godinama pokrenula važne reforme, mada mnoge od njih tek treba sprovesti dosledno. A koliko nedavno je načinjen i veliki korak o kom skoro niko ne govori: Srbija odnedavno ima jedno od najmoderniji uređenja pravosuđa u Evropi. Sudovi i javna tužilaštva su institucionalno nezavisni – na papiru i sve više i u praksi. To novo uređenje pravosuđa predstavlja evropski model za institucionalnu nezavisnost. Predviđena je sveobuhvatna reforma građanskog postupka, uključujući digitalizaciju tokova. To je korak kakav mnoge države članice EU tek planiraju. Presudno je da se nastavi u tom smeru. Istovremeno i Evropska unija mora da učini svoj deo kako bi napredak postao vidljiv i proces dobio na kredibilitetu. Austrija posvećeno prati ovaj put, jer čvrsto verujemo da je Srbiji mesto u EU.