INTERVJU Srđan Šajn: Studenti iz Novog Pazara, Dodik i Branko Ružić, noćna su mora Aleksandra Vučića

Šta je konkretno bio povod za Vašu prijavu protiv Miloša Pavlovića?

Prijava protiv Miloša Pavlovića podneta je zbog načina na koji je organizovan prostor poznat kao „Ćaćiland“, koji kombinuje elemente bezbednosne zone, privremenog objekta i javnog skupa. Kako se Pavlović javno predstavio kao organizator skupa „Studenti hoće da uče“, bilo je neophodno podneti prijavu protiv njega.

Srbija nije u ratnom ni vanrednom stanju, pa taj prostor ne može imati status bezbednosnog objekta koji bi bio drugačije definisan nego što je to uobičajeno. Da jeste, s obzirom na njegov položaj, morao bi biti jasno obeležen i pod isključivom kontrolom bezbednosnih snaga – bez prisustva civila i osuđenih lica. Pitanje za tužilaštvo jeste čemu „Ćaćiland“ zaista služi i da li predstavlja paravojnu strukturu koja neustavno preuzima ulogu državnih organa.

Stanovnici tzv. „Ćaćilend mahale“ pogrešno veruju da predstavljaju državu kada uzvikuju „Ne damo Srbiju“. Ako se taj čin „nedavanja“ odnosi na građane koji podržavaju studente u blokadi, onda je reč o pozivu na rušenje ustavnog poretka. Srbija pripada srpskom narodu i svim njenim građanima, a institucije ne smeju ćutati pred ovakvim pojavama.

Bezbednosne službe morale bi da sprovedu procenu uticaja trajnog skupa u Pionirskom parku na bezbednost građana i najviših nosilaca vlasti, dok tužilaštvo treba da ispita da li je to učinjeno i šta je preduzeto.

Šatori i oprema u Pionirskom parku imaju karakter privremenih građevinskih objekata, za koje ne postoji dozvola gradskih vlasti. Time je prekršen niz propisa i ugrožena je bezbednost Predsedništva i Skupštine. Tužilaštvo mora da utvrdi da li su gradske vlasti, predvođene gradonačelnikom, dale saglasnost ili su svesno ignorisale ovu situaciju.

Iako je okupljanje ispred Predsedništva proglašeno javnim skupom, zakon ne dozvoljava skupove na neodređeno vreme niti u noćnim satima. Nakon incidenta i pucnjave u „Ćaćilendu“, Ministarstvo unutrašnjih poslova bilo je dužno da naloži uklanjanje objekata, ali se to nije dogodilo. Ostaje pitanje odgovornosti i izvora finansiranja – ko finansira boravak, šatore, uniforme i propagandne aktivnosti i šta je zauzvrat obećano donatorima. Sve su to pitanja na koja nadležni organi i istraga moraju da daju odgovore.

Kako ocenjujete odnos vlasti prema romskoj zajednici i načine na koje se ona koristi u političke svrhe?

Zloupotreba romske zajednice od strane aktuelnog režima deo je šireg obrasca zloupotrebe celokupnog građanstva i državnih resursa, u cilju očuvanja interesa kleptokratskog sistema. Režim koristi različite mehanizme da bi zadovoljio međunarodne i domaće aktere. Litijum, Generalštab, sankcije, izdavanje koncesija za rudarenje, davanje državnih poslova i pogodnosti samo su deo tog arsenala.

Socijalno ugrožene kategorije stanovništva, među kojima su Romi značajno zastupljeni, uslovljavaju se davanjem socijalne pomoći i dnevnica za prisustvo na mitinzima. Dakle, svako ko učestvuje u aktivnostima SNS-a dobija benefite prema stepenu svoje lojalnosti – nekome žvaka nekome fabrika.

Ovakva praksa pokazuje koliko je režim spreman da instrumentalizuje najugroženije slojeve društva zarad sopstvene političke koristi, umesto da ih strateškim radom zaista integriše, zaštiti i osnaži.

Danas je manji broj studenata iz Romskih redova nego pre 10 godina, danas je manji broj Roma sa trajnim rešenjem o zapošljavanju u institucije kulture se razgrađuju kao i sve u zemlji

Šta nam, po Vašem mišljenju, govori način na koji su pristalice SNS-a bile raspoređene po autobusima tokom dolaska u Beograd?

Posle 2014. godine vlast SNS-a sve više skreće udesno. Političari te stranke na lokalnom nivou sebe doživljavaju kao važne figure i u tome traže satisfakciju za poniženja koja trpe od vrha partije. Kao što oni moraju da čekaju pred vratima vođe i da mu aplaudiraju dok im govori da su nesposobni, tako i oni očekuju da pripadnici socijalno ugroženih slojeva i Romi budu izdvojeni u posebnim autobusima i da im se dive.

Samim Romima, zapravo, ne smeta što su u posebnim autobusima — osećaju se sigurnije među svojima. Međutim, stvari su otišle toliko daleko i nepoverenje je postalo toliko izraženo da je jedan broj državnih funkcionera SNS-a iz romske zajednice započeo razgovore o formiranju nove partije. Radi se o Romima koji žive i rade u Beogradu i Vojvodini, o onima koji su dobri svakom režimu i koji nemaju jasnu ideologiju.

Kako Vi tumačite rasplet događaja u poslednjih nekoliko nedelja – od protesta 1. novembra i štrajkova glađu, do okupljanja ispred Skupštine i skupa pristalica SNS-a?

Svi događaji poslednjih nedelja — od dešavanja uoči protesta 1. novembra, samog skupa, štrajkova glađu koji su usledili, okupljanja ispred Skupštine, kao i skupa pristalica SNS-a — pokazuju da je većinska Srbija danas opoziciono nastrojena. SNS, zajedno sa svojim satelitima, na eventualnim današnjim izborima , sigurno ne bi imao većinu.

Nekoliko faktora direktno utiče na ovakav rasplet. Biznismeni bliski SNS-u u velikoj meri iznose kapital iz zemlje i pokušavaju da započnu biznise u inostranstvu. Stvarnih investicija u Srbiji je sve manje, pa SNS-ova mašinerija ostaje bez glavnog pogonskog goriva. Situacija sa sankcijama naftne indistrije dodtno otežava poziciju vlasti jer je neminovan udar na budžet građana.

Lideri koalicionih partnera SNS — Dačić, Ljajić i Zukorlić — trpe sve veći pritisak iz sopstvenih stranaka i postaju značajan faktor destabilizacije režima. Slična je situacija i sa Dodikom. SNS je toga svestan i, prvi put, ne demonstrira silu, već pokušava da pridobije partnere čineći im usluge i ustupke. Ako se ovakav trend nastavi, lako je moguće da vlast izgubi većinu i u samoj Skupštini. Studenti iz Novog Pazara, Dodik i Branko Ružić, noćna su mora Aleksandra Vučića. Oni su definitivna potvrda krize ovog režima.

Studenti su trenutno najveća opasnost za režim — obrazovani su, nepotkupljivi, rasprostranjeni po celoj zemlji i jedini koji mogu da kontrolišu sam dan izbora. U tom scenariju ne bi bilo moguće glasanje „mrtvih duša“, niti falsifikovanje zapisnika. Studenti na ključnim mestima ruše sistem SNS-a .

Odnos vlasti prema štrajku glađu Dijane Hrke najbolje pokazuje koliko je režim uplašen. Neverovatno je da niko ne sme da razgovara s tom heroinom u javnom prostoru. To jasno pokazuje da vlast samo fingira spremnost na dijalog i hrabrost. Aleksandar Vučić nije smogao hrabrosti da izvojeva najznačiniju pobedu u svemu oveme a to je pobeda nad samim sobom.

Očekujete li da će Aleksandar Vučić raspisati vanredne izbore, kako građani traže?

Vanredni izbori će biti, a tačan datum zavisi od nekoliko faktora: odluka Aleksandra Vučića, uticaja predstavnika najkrupnijeg kriminala i mišljenja međunarodne zajednice.

Hoće li Romska partija učestvovati na tim izborima?

Da, Romska partija će biti aktivan učesnik tih izbora. Spremni smo da podržimo listu koju budu formirali studenti. Smatramo da nije presudno da neko iz Romske partije bude na studentskoj listi, već je presudan programski dogovor i učešće Roma u drugim organima vlasti. Ukoliko se u razgovoru sa studentima definiše neki drugi scenario, postupimo u skladu sa tim.