„Ko su studenti, a ko nisu?“: Kolumnista Peščanika o strahu da se uoči izbora ne uđe u priču o programima

Smatra da su studenti kišobran pod koji svi treba da stanemo, kao i da su do sada sve vreme držali distancu prema opoziciji, a sada su zaista počeli da se ponašaju kao neka stranka.

„Bojim se da se ne uđe u priču o programima i da se potpuno pomeri fokus sa onoga što je najvažnije, a to je skinuti mirno ovu vlast… Ovo nisu izbori gde će se takmičiti programima, radi se o našem opstanku“, ukazuje Ilić N1.

Takođe, pita i ko su studenti, a ko nisu, čije je sad saopštenje merodavno, kad imamo četiri aktera i svi se nazivaju studentima.

„Kad kažemo studentski pokret ne znamo šta da mislimo“, navodi.

Podseća i da izbori još nisu raspisani, a studenti još ne postoje kao organizacija.

„Na izbore možete da izađete samo ako ste registrovani, da biste se registrovali morate da imate sedište, pečat…“, kaže.

O najavama studenta koji je sinoć učestvovao u Utisku nedelje da bi studenti, ako pobede na izborima, mogli da traže pun mandat, ocenjuje da oni još ne postoje kao organizacija, pa kako onda mogu da ga traže. Ono oko čega trenutno postoji konsenzus je da smo protiv ovog režima, ali u svim drugim segmentima postoji neslaganje, pa kako onda na taj način može da se funkcioniše četiri godine, pita Ilić.

Lustracija – jedna od najblažih mera tranzicione pravde

Osvrnuvši se na subotnji protest studenata u Novom Sadu, sa koga je poručeno da su najbitnije stvari sprovođenje lustracije i Zakona o poreklu imovine, ističe da lustracija gađa tamo gde treba.

„Očigledno smo u kampanji, dobar izbor teme“, smatra Ilić.

Dodaje da će sve biti u redu dokle god se studenti drže najvažnijeg, a to je skinuti ovu vlast.

„Dokle god se držite onog što je najvažnije, a najvažnije je da se oslobodimo ovog režima, sve što govorite treba da bude u toj funkciji“, navodi.

Podseća da smo šansu za lustraciju propustili 2000. kada je zakon donet, ali nije bio primenjen.

„Više je razloga bilo da se mere tranzicione pravde primene posle 2000. nego sada“, ukazuje.

Međutim, ocenjuje da je lustracija jedna od najblažih mera tranzicione pravde.

„Lustracija je mera koju primenjujete kada ne možete da primenite punu pravdu, to je simbolična mera“, kazao je i dodao da je to selektivna pravda, odnosno ne sudite svima, već samo onima koji su bili na čelu.

Prema njegovim rečima, lustracija je zamena za ono što bi bila puna pravda.

„Lustracija nigde nije imala učinak, zato što je slaba. Kad kažete lustracija to znači da priznajete da ne možete da sprovedete punu pravdu, da svi odgovaraju. Ko se ogrešio o zakon, kakva crna lustracija, već sud i kazna“, rekao je.

Ipak, zaključuje da je lustracija dobra tema, jer gađa tamo gde treba, a to je borba protiv ovog režima.

O reformi obrazovanja

Komentarišući naredni najavljeni protest studenata na Svetog Savu, kada fokus trebalo da bude na reformi obrazovanja, Ilić ocenjuje da su promene u obrazovanju dugačak proces, za koji su potrebne decenije.

„Morate da imate pun mandat, i morate da verujete da će oni koji će doći posle vas nastaviti da rade ono što ste vi započeli“, ocenjuje i dodaje – „nemojte da pričate o onome što ne možete da uradite“.

No, prema njegovom mišljenju, treba biti optimista, jer „moramo da shvatimo da smo u procesu, nismo počeli krajem 2024, polazna tačka je bio jun 2024. i strašan poraz opozicije na izborima, i tada nam se činilo da ništa neće uzdrmati ovu vlast, da bi na kraju godine trijumfovali“.

On nema sumnju da će studenti uraditi najbolje što može da se uradi i da se ne treba razočarati ako sve ne bude išlo po planu.

„Moramo da shvatimo da smo u procesu. Ne možete iz jedne tačke da merite sve što je bilo i sve što će doći. Treba biti fokusiran na cilj – da na izborima mirno skinemo ovu vlast. Sve što vodi ka tome je super, sve što nas usporava – to je tako, to je život. Treba nam vremena da se složimo, da poverujemo jedni drugima, ali to nije razlog da padnemo u očaj“, zaključuje kolumnista Peščanika.