Maljići: U Briselu „na papiru“ mnoge stvari rešene, ali smo na „mrtvoj tački“

Komentarišući sporazum u kome su dogovoreni sloboda kretanja na glavnom mostu na Ibru, pitanja energetike i telekomunikacija, ali i ključno – formiranja ZSO, Maljići smatra da je ovo pitanje od početka bilo povezano sa „završnim rešenjem za kosovsko pitanje“.

„Ono je uvek na neki način uslovljeno da se postigne potpuni dogovor. Poslednjih deset godina i jedna i druga strana, kad god je mogla, opstruirala je deo ili ceo sporazum. A ZSO je ostala na tome da treba da ‘prođe’ kroz filter Ustavnog suda. Jednom je u suštini prošlo, ali su bile neke primedbe i od tada je sve stalo“, izjavio je Maljići za Kosovo onlajn.

Smatra da je jedan od razloga zbog čega ovaj sporazum nije do kraja zaživeo i činjenica da su se u međuvremenu „dešavale mnoge stvari van odnosa Srbije i Kosova“.

„Na neki način, ‘na papiru’ mnoge stvari su rešene i kasnije. To je baza svih kasnijih sporazuma, a tu je i Ohridski sporazum i nemačko-francuski sporazum. Sve je tu, na papiru“, naveo je ovaj analitičar.

Kaže da je iz dogovorenog te 2015. glavni most na Ibru „ostao tu gde jeste“.

„Mogu pešaci, ali ne mogu kola. I sada se oko toga vode ‘igre’ da li će Kurti da pravi nekakve pontonske mostove pred izbore, da pokaže da je njegova politika bila u redu. Međutim, on ne može to da napravi jer to čuvaju Nato i Kfor. I sada smo tu, na ‘mrtvoj tački’“, kazao je Maljići.

Navodi da će do formiranja ZSO doći tek kada se postigne dogovor o normalizaciji odnosa, a Srbi vrate u kosovske institucije.

„To pitanje je uvek živo, ali i jedna i druga strana treba da pristanu na te uslove koji su manje-više dogovoreni. Nisam imao priliku da vidim taj poslednji sporazum. S obzirom da treba da zaživi, to podrazumeva da se Srbi vrate u kosovske institucije, da priznaju suverenost Kosova i onda da imaju sva ta prava koja su zagarantovana“, naveo je on.

Upitan kako onda treba tumačiti izjavu nemačkog ambasadora u Prištine Jerna Rodea da Kosovo ne može postati članica Saveta Evrope zato što nije ispunilo formu i poslalo Statut ZSO Ustavnom sudu, Maljići se sa tim slaže.

„Čak nije poslala ni nacrt, što je prvi korak. Jednom je to učinjeno, a Ustavni sud nije zabranio, već je rekao da 23 tačke treba jasno da se formulišu, kako se ne bi ‘vrdalo’, različito interpretiralo. Međutim, kao što vidimo sada kako se ‘vrda’ oko Ustava Kosova, svi imaju svoje pretenzije i želje, a niko ne čita šta piše u Ustavu. To bi trebalo da se reši. Pre više od godinu dana naša vlada je imala mogućnost da pošalje nacrt ZSO Ustavnom sudu i nije, a to je bio uslov za prijem u Savet Evrope. Evo, i dalje je isto“, zaključio je Maljići.