Šta su članovi EP čuli od srpske opozicije na sastanku i obrnuto: Jedan od uslova i jasan stav prema sukobu u Ukrajini

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. kako evropa i amerika mogu da napadnu zbog svojih strateških interesa bilo koga tako može i rusija, šta je sporno? idite pa napadnite rusiju.

2. Превише наде полажемо у мисију ЕУ, а било би корисније да је опозиција отказала сусрет с њима.
   Требало је само рећи да ЕУ ништа није учинила да се заустави погубно усвајање пет правосудних закона, којима се угрожавају и Србија, и регион, и Европа, да ништа није учинила због флагрантног и у свету незабележеног насртаја на аутономију Универзитета, што се збива управо ових дана, те да је сваки разговор о „општим местима демокраије“ излишан.
   Морала би наша несрећна опозиција да почне да учи од власти, јер они увек знају када и како с неким да разговарају, а када не.
   С вештачким вилицама, па још од најлошијег материјала, никоме се не могу показати зуби.

3. Ajde lupetajte sada malo, Kosovo je Serbia, i kada vojska na Kosovo stize. To je Srpsko pravo lice, a inace kada pricam sa obicnim dobrim Serbima, svi priznaju da je Kosovo to sto je danas i da je sve to mit stvoren od nekih istoriskih osoba.

   Sve dok ne prihvatite da ste vi samo jeda od ostalih ravnopravnih balkanskih naroda, nema nista od vas

4. Srbija Dositeja Obradovića, Živojina Mišića, Jovana Dučića, Laze Kostića, Svetozara Markovića, Mihajla Pupina, Slobodana Jovanovića, Jovana Cvijića, Mihajla Petrovića Alasa…je bila Srbija uređenja parlamentarne monarhije. Srbija Čkrebića, Minića, Kapičića, Draže Markovića, Borisava Jovića, Miloševića, Koštunice, Tadića, Šešelja, Vučića… je republikanska propast, leglo mediokriteta , kraduckala i kriminalaca, korumpiranih i lažno pismenih, svakovrsno razvojno zaostalih.
   Naravno, daleko je bila ta parlamentarne monarhija od vrhunskog dometa kvaliteta uređenja društva, države ali za ovu republikansku propast i debakl od 1945 ( pa obnovljeno u pokušaju od 2006 godine) je bila i ostala pojam.
   Po tome se jednostavno zaključuje da je treba na novim zakonodavnim osnovama kakve bi predupredile krupne istorijske greške iz prošlosti obnoviti i urediti na zdravim temeljima vladavine reda i zakona i tako uzdignute glave ući u zajednicu ravnopravnih evropskih naroda. Nikako drugačije i nikako kao „prilepak“ u funkciji deponije prljavih tehnologija i sabirnog centra onih što se deportuju i proteruju sa svih strana sveta.