Ništa od izbora, stižu nam reforme: Red batina, red pletenih korpi

Kaže da je to dovoljno vreme da se uvede „politička stabilnost i sprovedu reforme“, a da režim svakako ima konstantno i veliko poverenje naroda.

Dok stručnjak za regiju izgovara ove teze, predsednik, koji glumi sve oblike vladavine u Srba od Višeslava naovamo, obara cene 3000 proizvoda, vuče kamatne stope na „istorijski minimum“ i deli popuste na struju koja će da poskupi! Proizvodi će biti držani pod kontrolom šest meseci, a kamatne stope godinu dana. I izbora neće biti. Kak ne.

Premijer Macut i njegovi resorni ministri, koji su po našim pisanim dogovorima zaduženi za ove istorijske mere – ćute, i verovatno mrzovoljno skroluju po Vajber grupama, nadajući se da neće morati sledeće subote na novo, treće po redu, „spontano i veliko“ okupljanje naroda širom Srbije. Ovaj put u čak 100 mesta. I izbora neće biti.

Zapravo i tužno, nije ni važno da li će biti izbora. Ako i kad ih bude, jasno je da Vučić ima neku svoju računicu da ih preživi. Izborni uslovi neće se menjati, osim na gore.

Kao što se ni uslovi studenata neće ispuniti. I jedno i drugo moguće da bi vodilo državni vrh ka optuženičkim klupama. A takve mogućnosti autoritativni vladari sebi ne ostavljaju. Zvuči neverovatno i vreme brzo prolazi, ali na ovom mestu valja podsetiti da je Sanader (u narodu prozvan „Ćaća“) baš pre par nedelja izašao iz zatvora – nakon 11 godina utamničenja.

A šuška se i da neregularni Vučićevi izbori, na kojima će posledično odneti još jednu istorijsku pobedu, po prvi put neće biti progutani uz štipaljku na nosu kod zapadnih evropskih demokratija. Što je opet manje važno od činjenice da epilog takvih izbora ne bi smanjio trenutne tenzije u društvu.

Dakle, predsedniku koji je do sada komotnoj većini uprkos, upriličio četiri vanredna i samo jedne regularne izbore, te njegovom pobunjenom narodu, kao mesto susreta ostaje jedino – ulica.

A tamo su „reforme“ u poodmakloj fazi. Dok se ovih dana opet budemo zamajavali parizerom, majonezom i pletenim korpama, zemlja nam se pretvara u diktaturu i to u delu sveta gde je odavno nema.

Ljubav prema ovakvim režimima trenutno se uteruje policijskim i batinaškim palicama preko kostiju pobunjenih građana.

Hapsi se i ne pita. Puno je utamničenih studenata, pa čak i srednjoškolaca. Profesori i nastavnici koji su ih podržali, ovih dana redom dobijaju otkaze.

Samo sedam policajaca je došlo da privede jednog medicinskog tehničara na radnom mestu u Novom Sadu. A niti jedan SNS batinaš još nije video rešetke. I ništa nije slučajno.

Kao ni činjenica da je čitav novosadski odbor Pokreta slobodnih građana, partije koja je najborbenija u nastojanju da Srbiju približi Evrpskoj uniji, delu sveta gde demokratija ipak preživljava, čami bez valjanih dokaza u pritvoru.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.