EPA/MARTIN DIVISEKHapšenje predsednika Venecuele u američkoj vojnoj operaciji izazvalo je snažne i podeljene reakcije širom sveta, pa tako i u Srbiji. Srpska opozicija gotovo jedinstveno je osudila američku intervenciju, upozoravajući da se radi o opasnom presedanu koji potkopava temelje međunarodnog prava, ukazujući da bi normalizacija vojnog intervencionizma mogla imati dalekosežne posledice i po male države poput Srbije.
Nikolas Maduro, aktuelni predsednik Venecuele, uhapšen je tokom kontroverzne američke vojne operacije sprovedene na teritoriji te zemlje, nakon čega je prebačen u Sjedinjene Američke Države.
Američke vlasti Madura terete za teška krivična dela, uključujući trgovinu drogom i narkoterorizam. Optužnice protiv njega podignute su još 2020. godine, a Vašington je godinama unazad nudio novčanu nagradu za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja. Tokom 2025. godine ta nagrada povećana je na čak 50 miliona dolara.
Američki predsednik Donald Trump poručio je nakon operacije da SAD sada „preuzimaju kontrolu“ nad Venecuelom, ne isključujući mogućnost novih vojnih akcija ukoliko preostali zvaničnici te zemlje ne budu sarađivali sa američkim vlastima. Takve izjave dodatno su pojačale bojazan od šire destabilizacije regiona i produbljivanja međunarodnih tenzija.
Sa druge strane, venecuelanske vlasti oštro odbacuju legitimitet američke intervencije. Potpredsednica Delsi Rodrígez, koja je preuzela vođenje države nakon Madura, ocenila je operaciju kao čin agresije i grubo kršenje suvereniteta zemlje. Ona je zatražila zvanične dokaze da je Maduro živ i bezbedan, uz poruku da Venecuela ne priznaje pravo Sjedinjenih Država da sude njenom predsedniku.
Reakcije međunarodne zajednice ostale su duboko podeljene. Dok pojedini lideri i države osuđuju američku akciju kao direktno kršenje međunarodnog prava i principa suvereniteta, drugi izražavaju podršku hapšenju Madura, navodeći da je reč o pokušaju da se odgovornost za dugogodišnje navodne kriminalne aktivnosti konačno pravno procesuira.
Istovremeno, u brojnim gradovima širom sveta izbili su protesti protiv američke intervencije, a mnoge organizacije i građanski pokreti ocenjuju da SAD nemaju legitimitet da sprovode ovakve operacije i da je hapšenje nelegalno.
Na dešavanja u Venecueli reagovala je i srpska opozicija. Više opozicionih partija javno je osudilo američku vojnu akciju, upozoravajući na moguće posledice koje takav presedan može imati po međunarodni poredak.
Pokret Ekološki ustanak saopštio je da smatra da su Sjedinjene Države svrgnule Madura prvenstveno zbog strateških interesa i prirodnih resursa Venecuele, pre svega nafte. U tom kontekstu, upozorili su da bi slična logika intervencionizma mogla u budućnosti biti primenjena i prema drugim državama, uključujući Srbiju.
Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke Srbije, ocenio je američku vojnu operaciju kao „grubo kršenje međunarodnog prava“, upozoravajući da se ovim potezom otvara opasan prostor u kojem svaka velika ili regionalna sila može sebi dati za pravo da vojno interveniše u državama koje smatra delom svoje interesne zone.
Zajednički imenitelj većine reakcija srpske opozicije jeste to da se one ne svode na odbranu Madura lično niti na podršku njegovom režimu.
Umesto toga, fokus je stavljen na ocenu da vojna intervencija i hapšenje predsednika jedne suverene države predstavljaju opasan presedan, koji može ozbiljno ugroziti postojeća pravila međunarodnih odnosa i dodatno destabilizovati globalni poredak.
Analitičar Nikola Parun ocenjuje da je za razumevanje sveta u 2026. godini neophodno odmaknuti se od pozicija i standarda koji su važili pre 2020. ili 2022. godine. On ističe da se svet menja pred našim očima, što samo po sebi nije novost, jer se takvi procesi dešavaju oduvek, ali naglašava da su godine u kojima živimo među najdinamičnijima u ovom veku.
Parun ocenjuje da su reakcije opozicije u velikoj meri preslikane iz levičarskih obrazaca zapadnih zemalja, dok su reakcije vlasti uglavnom zasnovane na obrascima karakterističnim za period vladavine Slobodana Miloševića.
On navodi da takav pristup vlasti odgovara njenom biračkom telu i da zbog toga ima određene političke koristi, iako se, kako ističe, u praksi ponaša drugačije. Kada je reč o opoziciji, Parun smatra da takav način reagovanja nema širu podršku i da je privlačan tek manjem broju urbanih i intelektualnih krugova.
– Bitnije od ovoga kako reaguju entiteti u Srbiji je kako reaguje Evropa, a to je i mnogo strašnije – poručuje Paun.
On navodi da Evropa uglavnom reaguje saopštenjima i pasivnim posmatranjem, umesto da aktivno učestvuje u oblikovanju novog međunarodnog poretka. Prema njegovoj oceni, taj poredak danas pre svega definišu dva ključna globalna aktera – Vašington i Peking, dok Moskva nastupa kao oslabljen treći centar moći, koji je, kako ističe, ostao zarobljen u političkim obrascima s početka 20. veka, ali za razliku od Srbije i dalje raspolaže nuklearnim kapacitetima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
