Medijska mržnja prema nevladinim organizacijama koje insistiraju na odgovornosti i suočavanju sa ratno zločinačkom prošlošću u Srbiji nikada nije popuštala. Dirigovani kako ultradesničarskim strankama, tako i mekim građanskim strujama, oduvek su odlučujući faktori u medijskoj sferi brižljivo gajili netrpeljivost prema tim pitanjima. Više iz, čini se, sopstvenih uverenja i uvređenosti tog nacionalističkog sentimenta, nego iz sopstvenih, sitnih i ličnih interesa.
Odnosno, taj interes je zapravo kontekst koji obeležava celokupnu situaciju i daje potporu ličnim uverenjima da taj deo nevladinog sektora zapravo antisrpski i da zastupa interese velikih sila zapada, koje hoće osramote i unište Srbiju.
Situacija u kojoj se našao premijer ali i celokupna javnost, na konferenciji za novinare u prepunoj zgradi Vlade Srbije, kada je novinarka pročitala pitanja za Vučića, koja je sastavila Inicijativa mladih za ljudska prava, bila je nadrealna. Organizacija koja godinama unazad vrlo predano radi na ukazivanju odgovornosti, a time i nužnosti da se sa Srbije skine taj sramotni žig vezan za prošlost i učešće u najgnusnijim zločinima i genocidu koji su ludaci počinili u ime građana ove zemlje, dobila je priliku po prvi put, nakon svih takozvanih demokratskih vlada, da se obrati uživo u programu šefu države. Da ga otvoreno pita za ratno huškačku prošlost u odgovarajućoj prilici i zapravo mu da priliku da svojim odgovorima pomeri politički kurs države u smeru javnog interesa.
Inicijativa mladih nije bila simpatična organizacija nijednoj vlasti do sada. Oni su na crnoj listi kako političkih stranaka sa građanske, tako i sa nacionalističke strane, odnosno većine medija. Nešto poput organizacija Nataše Kandić i Sonje Biserko. Zato je nadrealnost, u kojoj se na najgledanijoj pozornici u tom trenutku fokus stavlja na pitanja Inicijative, bila osnovna odlika te prilike.
eđutim, glas koji je govorio u njihovo ime kažnjen je odlukom direktora RTV Vojvodine. Medija koji se u narodu prepoznaje kao „antivučićevski“. Ne odgovaraju ta pitanja Vučiću. To je jasno. Ali, pre nego što se sve snage osude iscrpe na njemu, postavlja se pitanje da li je i direktoru vojvođanskog javnog servisa ovo bilo previše, iako ni on baš ne voli premijera. Pretpostavka je da je previše i samom Pajtiću, koji vlada u Vojvodini, a koji je nedavno, recimo, poricao da se u Srebrenici dogodio genocid.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
