Pobednika nema ko da pobedi

Odbijam sva nagađanja i spekulacije o meni kao čoveku da sam, navodno, član svih stranaka. Odbijam i njihovo tumačenje moje političke filozofije čija osnovna postavka po njima glasi: kad sam član svih stranaka onda nisam nijedne, a kad nisam nijedne onda sam član svih stranaka. To je samo tačno kad su drugi kadrovi u pitanju, a u mom slučaju sa radi o političkom osećaju za prave lidere i njihove programe koji pobeđuju. Mnoge stranke i njihovi lideri, koje neprestano tragaju za svojim političkim identitetom, više menjaju svoju politiku od mene.

Često mi, iz zavisti, moji neprijatelju i večiti politički gubitnici pitaju otkud ja na svakom pobedničkom slavlju kad nikad nisam bio u toj stranci i pitaju me koliko imam partijskih članskih karata. Ništa im ne objašnjavam, jer to pitanje zadire u moju privatnost. Pokažem im člansku kartu pobedničke stranke koja sve govori.

Neki opet tvrde da ja u izbornoj kampanju finansijski pomažem sve stranke. To je tačno ali ja to činim da bih podupro demokratiju, da bi neki nesretnici imali sa čim da izađu na izbore kako bi izgubili, a od srca dajem onima koji imaju i za koje znam da će da pobede.

Evo i sada, izborna kampanja još se nije ni zahuktala, a ja sam se već spremio da prvi stignem u stranku sa pićem, pečenjem, roštiljem i tortama. Trubači su već u kombiju i samo treba, nakon prebrojavanja glasova, da im kažem na koju adresu da idu.

Moram da kažem da pobednička stranka, za razliku od gubitnika, zna da ceni moj napor, moju pragmatičnost i moje zasluge i nije se desilo da mi nije ponudila neku veću funkciju u državi ili neki veći državni posao. A onda se svi pitaju kako je moguće da sam svakoj vlasti dobar i kako je meni svaka vlast dobra. Neka se i dalje pitaju.