Posledice rezolucije: Ako EU pošalje posmatračku misiju u Srbiju, vlast će morati da je prihvati, inače ništa od para iz Fonda rasta

Tokom plenarnog zasedanja Evropskog parlamenta (EP) na kom se raspravljalo o rezolucijii o Srbiji, od brojnih evropslanika mogli smo da čujemo da je sistemska korupcija nedvosmisleno uzrok pada nadstrešnice u Novom Sadu, uz apel na institucije da ovaj slučaj dobije zadovoljavajući pravni epilog.

Ponovo su se čuli predlozi o slanju posmatračke misije u Srbiju, zbog aktuelne situacije u zemlji. Sličan predlog postojao je i nakon decembarskih izbora 2023. godine, kada je takva misija treba da se bavi procenom stepena demokratije u zemlji i da zaključi u kom kapacitetu je došlo do prekrajanja izborne volje građana tokom izbornog dana.

Tada, vlasti u Srbiji poručivale su da je posmatračka misija direktan udar na suverenitet zemlje, upoređujući to sa ultimatumom Austrogarske uoči Prvog svetskog rata.

– Šesnaest života je izgubljeno jer je neko proneverio novac. Ulice Srbije pozivaju na promene. Najveći studentski protesti traže pravdu. To možemo očekivati samo ako izbori budu pošteni, samo se tako mogu zaustaviti organizovani kriminal i korucija. Zalažemo se za oštriji ton EU, moramo da pošaljemo posmatračku misiju u Srbiju i da poručimo da nema evra iz EU dok se ne uspostavi Savet REM, ne napravi birački spisak i ne okonča zastrašivyanje medija – poručio je evropslanik iz redova Zelenih Vladimir Prebilič.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos takođe se obratila u parlamentu poručivši da se građani Srbije već gotovo godinu dana, vođeni studentima, protestvuju zbog korupcije, nedostatka demokratije i slobode medija.

Ona je pozvala na mir sa obe strane, navevši da je policija je uglavnom poštovala pravo na okupljanje, ali je bilo i slučajeva prekomerne upotrebe sile prema demonstrantima i novinarima. Osudila je i sve činove mržnje od strane demonstranata.

Tečke njenog obraćanja, po mnogo čemu, zaličile su na izjavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen tokom njene posete Beogradu. Međutim, u njihovim izjavama, kako to ističe i naša sagovornica, postoje ključe razlike pre svega u tonu.

Bivša ambasadorka Branka Latinović kaže da razmišljanje da se u Srbiju pošalje misija EU prisutno već izvesno vreme i traju, jer, kako kaže, srpske vlasti nisu pokazale sposobnost, odlučnost a ni želju da reši aktuelnu krizu u zemlji i otvori perspektivu za trajno rešavanje postojećih problema.

Ona navodi da ovo jeste preporuka EP, ali da u kontekstu prihvaćene Rezolucije, koja je u stvari skrining problema sa kojima sa Srbija danas suočava, treba očekivati da će pomenuti predlog biti razmatran ni od strane Evropske komisije.

– Da li će i kada do toga doći, mislim da pre svega zavisi od toga kako će proći komemorativni skup u Novom Sadu 1. novembra i koje će rezultate u napretku iz Reformske agende Aleksandar Vučić moći da predstavi na zakazanom sastanku o implementaciji dogovorenih obaveza, na koji ga je pozvala Ursula tokom nedavne posete Beogradu – poručuje naša sagovornica.

Ukoliko ne bude zadovoljavajućih rezultata, što je, prema rečima naše sagovornice realno teško ostvarljivo, a vlast nastavi sa strogoćom prema svima koji protestuju, stvoriće se uslovi da i sama Evropska komisija predloži upućivanje svoje misije u Beograd.

– Naravno, za to je potrebna saglasnost zemlje prijema, tj. Beograda, ali je nezamislivo da bi Beograd mogao da odbije prijem jedne takve misije. U tom slučaju lišio bi se bilo kakve mogućnosti za dobijanje sredstava iz Fonda rasta, a taj novac tako željno očekuje jer mu je potreban – objašnjava.
Po pitanju govora komesarke za proširenje Marte Kos, Latinović ocejnuje da se ona u velikoj meri razlikovala od izjave Ursule fon der Lajen.

– Za to postoji jak razlog, a tiče se izjava nekih ministarki, odnosno ministara, o značenju najnovije Uredbe EU i značenju mera koje ona sadrži u vezi sa zabranom ruskog gasa, što će u punoj meri stupiti na snagu 1. januara 2028. godine. Ono što stupa na snagu već 1. januara 2026. jeste zabrana zaključivanja kratkoročnih ugovora sa Rusijom, a oni dugoročni koji su već sklopljeni treba da prestanu da se primenjuju najkasnije do kraja decembra 2027. godine – objašnjava.

Latinović navodi da je način na koji je usvajanje tog predloga prokomentarisano u domaćoj javnosti od strane predstavnika vlasti očigledno razljutilo Martu Kos, i ne samo nju, te je rekla da se u Srbiji nastavlja sa manipulacijama u vezi sa EU i da je „laž da će EU Srbiji uskratiti pravo na tranzit ruskog gasa“. Osim toga, podseća, pozvala je srpske vlasti da se odvoje od Moskve i Pekinga i prestanu sa „neprijateljskim rečnikom prema EU“.

– U celini, jučerašnja izjava Marte Kos, koja namerno nije rečena diplomatskim rečnikom, već je jasno, oštro i direktno uputila kritike vlastima u Srbiji, poručuje da to tako više ne može i da Srbija konačno mora da donese stratešku odluku gde želi da pripada, te da EU neće dalje tolerisati neprijateljski rečnik koji iz raznih razloga koristi vlast u Srbiji – zaključuje.

Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, oenjuje da mogućnost da Evropski parlament pošalje posmatračku ili fakt‑istražnu misiju u Srbiju u narednim mesecima je prilično realna. Ona podseća da je EP zvanično podržao takvu misiju kako bi procenio stanje demokratije, vladavine prava, slobodu medija i uslove za mirno okupljanje, slično onome što je rađeno nakon izbora 2023.

– Ipak, važno je naglasiti da ovo nije klasična posmatračka misija izbora, već misija za činjenice (fact‑finding)koja ima širi fokus na stanje institucija i prava građana. Odluka o slanju misije u velikoj meri će zavisiti i od ishoda procesa koji vodi Evropska narodna partija. Očekivalo bi se da izveštaj takve misije bude javan i da poveća pritisak na vlasti u Srbiji da sprovedu ključne reforme – objašnjava.

Govori Marte Kos u Evropskom parlamentu i Ursule fon der Lajen tokom posete Beogradu, prema njenim rečima, ne razlikuju se po suštini, već reflektuju njihove pozicije i nadleżnosti.

Selaković ističe da je Kos direktna i oštra, fokusirana na unutrašnje nedostatke Srbije, krizu demokratije i potrebu za neposrednim reformama što priliči poziciji komesarke za proširenje, dok je Fon der Lajen kritiku iznela u diplomatskijem tonu, balansirajući između upozorenja i partnerstva, sa ciljem da se nastavi saradnja i potvrdi evropska perspektiva Srbije.

– Suštinska poruka obe je jasna: reforme su neophodne, ali način komunikacije odražava različite funkcije koje ove zvaničnice imaju unutar EU – zaključuje.

Podsećamo, Evropski parlament usvojio je rezoluciji o Srbiji u kojoj se ističe polarizacija i rastuća represija u zemlji, godinu dana posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Za rezoluciju je glasalo 457 evroposlanika, protiv je bilo 103. U tekstu se ističe da ni godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu istraga nije završena i poziva na „potpuno i transparentno sprovođenje pravnih postupaka nakon istrage nadležnih organa, kako bi se odgovorni priveli pravdi, u skladu sa vladavinom prava“.