SAD pritiska NATO da smanji misije, uključujući i KFOR

Prema navodima ovog medija, inicijativa iz Vašingtona interno je nazvana „povratak na fabrička podešavanja“ („return to factory settings“), a podrazumeva vraćanje Alijanse na njen osnovni mandat – kolektivnu odbranu evroatlantskog prostora, uz smanjenje aktivnosti van tog okvira.

U fokusu i Kosovo: Signal za smanjenje KFOR-a

Kako piše Politiko, SAD su signalizirale da žele postepeno gašenje KFOR-a na Kosovu, iako su razgovori o tome još u ranoj fazi.

Mirovna misija, kako precizira portal, uspostavljena 1999. godine nakon rata, trenutno broji oko 4.500 vojnika.

Prema istim izvorima, evropski saveznici zabrinuti su zbog takvog pristupa, ocenjujući da bezbednosna situacija na Zapadnom Balkanu i dalje može brzo da eskalira.

Jedan visoki diplomata NATO-a naveo je da su „prilično zabrinuti“ zbog pokušaja smanjenja misije, upravo zbog osetljivosti regiona.

Enđeluše (Engjellushe) Morina iz Evropskog saveta za spoljne odnose ocenila je da je KFOR i dalje „nezamenljiv“ za regionalnu bezbednost, te da bi eventualno povlačenje moglo da ohrabri „separatističke aktere na severu Kosova“, ali i da ima posledice po Bosnu i Hercegovinu.

Zvaničnik NATO-a, govoreći u ime organizacije, poručio je za Politico da ne postoji vremenski okvir ni za okončanje misije u Iraku, niti za KFOR, naglašavajući da se sve operacije periodično preispituju i prilagođavaju bezbednosnim okolnostima.

Kraj misije u Iraku?

Vašington, prema istom izveštaju, traži i da NATO okonča savetodavnu misiju u Iraku već u septembru. Paralelno s tim, SAD planiraju povlačenje oko 2.500 vojnika iz Iraka, u skladu sa sporazumom iz 2024. godine sa iračkom vladom.

Zamenik šefa Pentagona za politiku, Elbridž Kolvi (Elbridge Colby), nedavno je govorio o konceptu „NATO 3.0“, poručivši ministrima odbrane da „ne može svaka misija biti prioritet“ i da je ključ ozbiljnosti u sposobnosti evropskih snaga da same obezbede odbranu Alijanse.

Manje partnera na samitu u Ankari

Prema navodima Politika, SAD takođe vrše pritisak da se Ukrajina i indo-pacifički partneri – Australija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja – ne pozivaju na formalne sastanke tokom julskog samita NATO-a u Ankari.

Ovakav pristup, ocenjuju sagovornici ovog medija, predstavlja deo šire strategije Bele kuće da NATO redefiniše kao striktno evroatlantski bezbednosni savez, uz smanjenje globalnih partnerstava i aktivnosti van primarnog prostora delovanja.

Za sada, odluka o okončanju bilo koje misije nije doneta, a za takav potez potrebna je saglasnost svih 32 članice Alijanse.