Spoj tragedije i šale utisak je koji je predizborni spot Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića verovatno želeo da ostavi u nameri pecanja glasača. Zvukom sirena, upozorenja da slede vazdušni napadi, tokom NATO bombardovanja, 1999. godine, obeležen je početak ovog političko propagandnog spota SDS, uz nasmejana lica Tadićevih socijaldemokrata i glasa čuvenog Avrama Izraela – koji neodoljivo podseća na porušene zgrade i poginule.
p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; } Da „tragedija“ ovog spota bude veća, na slici su propagandisti SDS koji su postavili šake u obliku srca. Pa, kaže: „Pažnja, pažnja, Beograđani, na dan izbora uputite se na vaše biračko mesto. Ne zatvarajte prozore, koristite liftove, a struju isključite, samo ukoliko štedite… Nije gotovo…“.
Korišćenje upozorenja Avrama Izraela u predizborne svrhe zapravo nije kažnjivo, ali jeste pomalo bizarno, ako se imaju u vidu osnovne odlike stanja koje prati utiske o bombardovanju. Međutim, opravdanost takvog postupka može se naći u činjenici da se Avram Izrael politički angažovao u toj stranci i na taj način preneo prava na sve što simbolizuje njegovu ličnost. Pre SDS, bio je u Draškovićevom SPO, a vodio je i pregovore sa DS za ulazak u tu stranku, ali je zbog zdravstvenih problema odustao.
U originalu, Izraelov tekst glasi: „Pažnja, pažnja, pažnja, vazdušna opasnost za Beograd!“. Upozorenje je puštano sa Studija B uz zvuk „žizele“, popularnog naziva za sirene koji je trebalo da simbolizuje strah i bežanje građana u skloništa.
U godinama koje slede Avram Izrael vodio je firmu za uvoz i izvoz. Referent za uzbunjivanje postao je sedamdesete godine, a osam godina kasnije načelnik Centra za obaveštavanje. Kako je sam nedavno pričao za portal Telegraf, „izgleda da sam bio jedan od retkih savesnih rezervista u onoj Jugoslaviji, pa sam se, recimo, oktobra 1998. godine, kada je posle Rambujea počelo zaoštravanje, javljao svojoj jedinici nekoliko puta“. „Pitao sam ih kada će nas zvati, da se malo spremimo, pošto sam poznavao posao. Zvali su nas noć pred početak bombardovanja, eto kakvi su bili“, priseća se Izrael. Istom prilikom Izrael je ispričao i kako je došlo do njegove smene i ko ga je na to mesto vratio: „U nekom trenutku je moja i popularnost Centra toliko narasla da im je jedino ostalo da me smene. Od kolega iz Centra sam kasnije dobio upozorenje da se ipak sklonim. To su bila vremena kada su padale glave. Sedam dana sam bio „u ilegali“ u Beogradu, u sopstvenom gradu…“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
