Danas sednica Skupštine: Šta nas očekuje?

Na dnevnom redu nalaze se izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kao i Zakona o državnom premeru i katastru. Poslanici će razmatrati i dugo najavljivane izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, prema kojima predmet izvršenja više neće moći da bude nekretnina manja od 60 kvadratnih metara u kojoj dužnik živi i nema drugu nekretninu.

Pred poslanicima su i predlozi zakona o informacionoj bezbednosti i o sudskim taksama, kao i izmene i dopune Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Expo.

Narodna skupština odlučivaće i o nizu zajmova, među kojima su krediti za unapređenje kvaliteta vazduha, modernizaciju poreske administracije, reformu energetskog sektora i izgradnju pruge Niš–Dimitrovgrad. Srbija je potpisala i više bilateralnih sporazuma o saradnji u oblastima inovacija, pravne pomoći, ekonomske saradnje i kontrole graničnih prelaza, koje će poslanici takođe potvrđivati na ovoj sednici.

Kako je najavila predsednica Skupštine, ovog puta neće doći do objedinjavanja svih 47 tačaka dnevnog reda, što je ranije bilo uobičajena praksa, već će rasprava trajati duže. Podsetimo, poslednja sednica održana je 10. juna, a deo opozicionih poslanika tada ju je bojkotovao.

Tokom protekle nedelje, dok su poslanici vladajuće većine deo vremena koristili za predstavljanje zakona, a deo za rasprave sa opozicijom i ponavljanje teza sa provladinih televizija, opozicioni poslanici su pokušavali da fokus prebace na aktuelnu političku krizu i da pozovu vlast na odgovornost. Takve debate često su se pretvarale u besmislene sukobe, što je ponovo pokazalo ograničen domet parlamentarnih rasprava i kapacitet da se ova institucija koristi za suštinski dijalog.

Premijer Đuro Macut, tokom dela sednice predviđenog za poslanička pitanja, više puta je napuštao salu kada bi reč dobio poslanik opozicije. Odgovori pojedinih ministara, umesto da pruže konkretne informacije, uglavnom su prebacivali odgovornost sa vlade na druge aktere.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić najdirektnije je odgovorio na zabrinutost opozicije povodom bezbednosne situacije u zemlji. Nakon niza nasilnih incidenata na demonstracijama i dokaza o prekoračenju ovlašćenja policije, Dačić je izjavio da ne razume kako se može govoriti o policijskoj brutalnosti “kada se uzme u obzir broj povređenih policajaca”. On je dodao da se u policiji “lako može utvrditi” da li je neko prekoračio ovlašćenja, jer praksa nalaže da se o takvim slučajevima uvek piše izveštaj, kojim se bavi sektor unutrašnje kontrole.

Tokom rasprave, opozicioni poslanici kritikovali su vlast zbog predloga zakona koji, kako tvrde, najviše pogoduju “njenim simpatizerima iz kriminalnog miljea”. Posebno su ukazivali na to da Zakon o legalizaciji ide u korist onima koji su nelegalno gradili kako bi kasnije ostvarili profit.

Kada je reč o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, opozicija je ukazala na brojne nelogičnosti, među kojima i onu da, ukoliko stan ima površinu od, na primer, 62 kvadratna metra, ne potpada pod zaštitu zakona.

Imajući u vidu jasnu skupštinsku većinu, može se pretpostaviti da će vladajuća koalicija bez teškoća usvojiti sve predloge sa dnevnog reda, iz ovog razloga postavlja se pitanje – ima li smisla da opozicija nastavi učešće u radu Skupštine?

Politikolog Nikola Parun poručuje da je radno mesto narodnih poslanika u Skupštini, ističući da je njih narod izabrao da ih u Skupštini predstavlja.

– Oni mogu da imaju dodatne aktivnosti na ulici, po hodnicima, u salonima, vašarima ili medijima, ali ukoliko se traži bojkot zbog stanja u društvu, onda ne može da se traži samo bojkot na republičkom nivou, već i na svim nižim – kaže naš sagovornik, dodajući da ukoliko postoji zahtev za bojkot Skupštine pod parolom “nedavanja legitmiteta Vučiću”, onda još većom silinom mora da se odustane od zahteva za Vučićevim izborima i učešću na njima.

– Opozicija živi svoje poslednje mesece pod baražnom paljbom i to je takođe cena bavljenja politikom. Nećemo ih još dugo gledati na političkoj sceni svakako. A u međuvremenu treba pratiti ko šta, od koga i kada traži i koje „artiljerijske“ položaje zauzima na strani opozicione javnosti i ko pravi tako duboke podele u njoj – zaključuje.