foto (BETAPHOTO/MEDIJA CENTAR BEOGRAD)Helsinški završni akt, donet pre pola veka, ojačao je detant i doprineo okončanju Hladnog rata, ocenili su danas učesnici tribine Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, ukazujući da se na terenu pokazalo, međutim, da su dometi KEBS, odnosno današnje Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ograničeni.
Završni akt iz Helsinkija donet je na konferenciji 31. jula i 1. avgusta 1975. godine, rečeno je na skupu, na kojem je Vladimir Bilandžić, nekadašnji učesnik te konferenije, podsetio da je dokument donet samo nekoliko godina posle intervencije SSSR u Čehoslovačkoj, odnosno u vreme Vijetnamskog rata i invazije Turske na Kipar.
On je naglasio da je bilo jasno da se nešto mora učiniti da se Evropa stabilizuje.
Iz današnje perspektive, to je kao idilična prošlost u kojem je 35 šefova država i vlada ozbiljno radilo, za razliku od današnjih međunarodnih sastanaka na kojima se traži publicitet, rekao je Bilandžić.
Prema njegovim rečima, poseban zagovornik tog dokumenta je bila SR Nemačka, koja je to videla kao način ujedinjenja Nemačke.
Dokument je u svojim principima promovisao ideje ljudskih prava, prava na samoopredeljenje, koji se i danas tumače na različite načine i svakodnevno krše, ocenio je Bilandžić.
Helsinški završni akt je poznat je po svojih deset principa i odlučujuće je doprineo izgradnji poverenja, evropske bezbednosne arhitekture, ojačao je pokrete za poštovanje ljudskih prava i nastajanju nevladinih organizacija u komunističkim zemljama, slobodu medija, vladavine prava i demokratije, rečeno je na skupu.
Nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Goran Svilanović govorio je o ograničenosti delovanja međunarodnih organizacija, a pre svega OEBS u svetlu studentskih protesta 1996/97. godine.
Podsećajući kako je u jeku demonstracija 1996. godine profesor Vojin Dimitrijević dogovorio sastanak u Budimpešti sa predstavnicima OEBS, Svilanović je preneo da je na tom sastanku bila preneta poruka: „Nemoj da pomislite da rušite vlast, vi ste dobili lokalne izbore“.
To je bila tvrda poruka koju smo dobili, podsetio je on, ukazujući da je potom usledila misija na čelu sa izlaslanikom Gonzalesom i leks specijalis kojim su priznati rezultati lokalnih izbora.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko istakla je da „korpa“ ljudskih prava u toj organizaciji dobija na značaju u periodu 1986-1989. godine, ali se to poklapa i sa krizom u Jugoslaviji.
Helsinški komitet u SFR Jugoslaviji je formiran 1984. godine, ali se i on raspada raspadom države, pa su onda osnivani posebni komiteti, a prvi 1992. godine na Kosovu, dok je u Beogradu osnovan 1994. godine, podsetila je ona.
Sonja Biserko je navela da je OEBS imao važnu ulogu u SR Jugoslaviji, ali i ostalim zemljama bivše Jugoslavije posle 2000. godine, jer su pomagali demokratsku tranziciju, od reformi policije, sudstva, medija, ljudskih prava.
Prema njenim rečima, OEBS je ipak pokazao i svoje ograničeno delovanje, što je u slučaju Srbije posebno vidljivo proteklih 13-14 godina kroz demokratsku regresiju.
To se najbolje vidi na problematičnom izbornom procesu, koji je kulminirao izborima 2023. godine i izveštajem ODIHR, istakla je Sonja Biserko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
