Srbija se uskladila sa novim odlukama EU u vezi sa Sudanom, Tunisom, Gvatemalom, Hamasom – A, šta je sa Rusijom?

Radio slobodna Evropa izveštava da je reč je o restriktivnim merama uvedenim zbog aktivnosti koje potkopavaju stabilnost i političku tranziciju u Sudanu, zbog situacije u Tunisu i Gvatemali, kao i o merama protiv onih koji podržavaju, olakšavaju ili omogućavaju nasilne akcije Hamasa i palestinskog Islamskog džihada.

Sa ovim odlukama uskladile su se i ostale države Zapadnog Balkana sa statusom kandidata za članstvo u EU.

„One će osigurati da njihove nacionalne politike budu u skladu s ovom Odlukom Saveta. Evropska unija prima k znanju ovu obavezu i pozdravlja je“, saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kallas.

Srbija se, međutim, do sada nije uskladila ni sa jednom odlukom EU o sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, niti sa merama koje se odnose na Belorusiju.

Od svake države kandidata očekuje se da se postepeno usklađuje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, dok usklađenost mora biti potpuna u trenutku pristupanja Uniji.

To je jedan od razloga zbog kojih Srbija od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje i izgubila status zemlje lidera u procesu pristupanja.

U međuvremenu, prema izveštaju o napretku koji je Evropska komisija objavila u novembru 2025. godine, usklađenost Srbije sa restriktivnim merama EU povećana je na 63 odsto, u poređenju sa 59 odsto zabeleženih 2024. godine.

Ovo povećanje odnosi se na ostale restriktivne mere koje EU uvodi prema takozvanim trećim zemljama, ali ne i na Rusiju.