Foto: EPA/JULIEN WARNAND– Iako izveštaji „Stanje demokratije u Srbiji“ ne sadrže numeričke ili opisne ocene, iz samih tekstova izveštaja jasno je da se stanje iz godine u godinu kontinuirano pogoršava i da se opisuje demokratija u zemlji koja više nije demokratska – navodi se u novom izveštaju Centra za savremene politike, koji procenjuje stanje demokratije u Srbiji.
Izveštaj se bavi stanjem demokratije kroz analizu izbornog procesa, rada parlamenta, nezavisnosti institucija, položaja civilnog društva, slobode medija i evropskih integracija.
U njegovom uvodu ističe se da, iako ne sadrži numeričke ili opisne ocene, upoređivanjem prethodnih izveštaja jasno se vidi da se stanje demokratije kontinuirano pogoršava.
Izveštaj proteklu godinu deli na dve celine. U prvoj polovini godine, najvažniji događaji odnosili su se na posledice parlamentarnih i lokalnih izbora u decembru 2023. godine i borbu za bolje izborne uslove pred predstojeće lokalne i ponovljene beogradske izbore. U izveštaju se ocenjuje da je pobeda vlasti na lokalnim izborima stvorila privid učvršćivanja vlasti, ali da je drugi deo godine pokazao kako je politička stabilnost nakon tih izbora samo privid.
Kada su u pitanju izbori, ocenjuje se da nije došlo do unapređenja izbornih uslova i sprovođenja preporuka Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR). Na lokalnim izborima održanim 2. juna 2024. godine nastavilo se sa svim praksama koje su do sada narušavale izborne uslove, poput nepoverenja u birački spisak, velike neravnopravnosti u medijskoj zastupljenosti političkih aktera i pritisaka na birače.
– Srbija se danas nalazi u dramatičnoj fazi dugotrajne političke krize, koja se očigledno ne može razrešiti u okolnostima u kojima ne postoje uslovi za poštene i slobodne izbore i u kojima jača politička i društvena polarizacija – navodi se u izveštaju.
Istraživači Centra za savremene politike izdvajaju već opšte poznate probleme demokratije u zemlji, ističući nedostatak uslova za održavanje izbora usled višegodišnjeg urušavanja institucija, marginalizaciju Narodne skupštine, probleme sa slobodom medija i kontinuirane pritiske na civilni sektor. Dodaju da su demokratski principi, posebno funkcionisanje institucija i vladavina prava, ključni u pristupnom procesu Srbije ka Evropskoj uniji.
– Pitanje demokratije je i ranije bilo od velike važnosti za evropski put Srbije, ali danas ono predstavlja nezaobilaznu temu u debati o perspektivi članstva. Izuzetno oštra rezolucija Evropskog parlamenta o izborima iz decembra 2023. godine pokazala je da među najvećim evropskim političkim grupacijama postoji jasna svest o tome da u Srbiji ne postoje uslovi za slobodne i poštene izbore – navodi se u izveštaju.
Aleksandar Ivković, istraživač Centra za savremene politike, poručuje da u ovom izveštaju nema nikakvih novina i da je u najboljem slučaju zabeležena stagnacija demokratskih procesa, dok se u nekim oblastima primećuje dalje nazadovanje demokratskih institucija.
– Manje-više u svih pet oblasti koje ovaj izveštaj pokriva došlo je do pogoršanja situacije, možda u nekima više nego u drugima.
Oblasti parlamenta i civilnog društva su one u kojima je došlo do najvećeg pogoršanja. Ivković navodi da je rad parlamenta u protekloj godini bio ograničen voljom vladajuće većine, ističući da se Narodna skupština tokom protekle godine sastala manje puta nego što je to slučaj sa parlamentima svih zemalja u regionu.
On ističe da postoji trend smanjenja broja sednica parlamenta, čime vlast ograničava prostor za raspravu, što dovodi do gubitka njegove primarne funkcije – kanalisanja opšteg nezadovoljstva građana. Kao glavni razlog navodi činjenicu da vlast odbija diskusiju o aktuelnim temama i problemima, uz istovremenu opstrukciju mehanizama izvršne vlasti.
U oblasti civilnog društva Ivković primećuje brojne probleme, pre svega intenzivne napade na organizacije civilnog društva i njihovo medijsko blaćenje.
Podseća da je tokom protekle godine objavljeno nekoliko medijskih serijala i javnih nastupa funkcionera vlasti, čiji je cilj bio diskreditacija organizacija nevladinog sektora. Iako su te kampanje uključivale ozbiljne insinuacije da civilni sektor učestvuje u rušenju ustavnog poretka, nijedna od njih nije imala sudski epilog.
– To stvara nepovoljnu atmosferu za rad civilnog društva – poručuje Ivković, dodajući da se u kontekstu aktuelnih demonstracija njegov položaj dodatno pogoršava, jer se otvara prostor za dalje insinuacije da nevladine organizacije rade na narušavanju stabilnosti zemlje.
– Civilno društvo biva optuženo da vodi aktivnosti protiv države i stabilnosti, iako su te optužbe izmišljene kako bi vlast diskreditovala proteste. To su trendovi koji su samo dobili na intenzitetu tokom protekle godine – napominje Ivković.
Po pitanju evropskih integracija, Ivković podseća da su svi navedeni problemi prepoznati i u izveštajima Evropske komisije, te da predstavljaju ključne kriterijume za članstvo u EU.
– Da bi Srbija napredovala ka EU, potrebno je da ima slobodne izbore, funkcionalan parlament i snažno civilno društvo koje može da deluje punim kapacitetom i učestvuje u kreiranju politika. Pošto se to u Srbiji ne dešava, bilo koja članica EU može koristiti ovo kao izgovor za blokadu evropskog puta Srbije.
Vlast je ranije formalno sprovodila pristupni proces kroz usvajanje određenih zakona i propisa koje EU zahteva, ali je suštinski slabila demokratiju. Međutim, tokom protekle godine nije ispunjen ni taj formalni deo, dok je demokratija dodatno oslabljena – zaključuje Ivković, dodajući da sa ovakvim stanjem demokratije Srbija ne može pretendovati na članstvo u EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
