Srbija usporila tempo reformi

U delu koji se odnosi na Srbiju, podseća se da je ona otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.

Evropska komisija je ocenila da su vlasti u Srbiji „nastavile da proglašavaju članstvo u EU svojim strateškim ciljem, ali je stvarni tempo sprovođenja reformi značajno usporen“.

Unija ukazuje da „Srbija treba da sprovede kredibilne reforme u svim oblastima“, a posebno na polju usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

„Srbija takođe treba da preuzme mnogo veću odgovornost za proaktivnu i objektivniju komunikaciju o procesu pristupanja Srbije EU i treba da izbegava anti-EU retoriku“, navodi se u izveštaju, koji prenosi RSE.

Iz EU je u više navrata do sada poručeno da se očekuje veći stepen usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom Unije, uključujući sankcije protiv Rusije.

Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi, uz Tursku i Belorusiju, koja se nije priključila sankcijama Evropske unije protiv Rusije, pošto je Kremlj pokrenuo invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Najveći protest, na poziv studenata u blokadi, okupio je nekoliko stotina hiljada građana 15. marta u Beogradu.

„Stopa usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostaje niska“, navodi se u izveštaju i dodaje da Srbija treba značajno da poboljša stopu usklađenosti kako bi napredovala na svom putu ka EU.

U izveštaju se navodi i da za EU predstavlja bezbednosni rizik to što državljani Rusije u Srbiji ubrzano stiču pravo „na putovanje bez viza u EU“ dodeljivanjem srpskog državljanstva.

Izveštaj ukazuje na to i da je došlo do produbljivanja „polarizacije u srpskom društvu“ usled „masovnih studentskih i građanskih protesta koji se održavaju širom Srbije od novembra 2024. godine“.

„(To) odražava razočaranje građana zbog korupcije i uočeni nedostatak odgovornosti i transparentnosti, zajedno sa slučajevima prekomerne upotrebe sile protiv demonstranata i pritiska na civilno društvo“, piše u izveštaju.

U Srbiji godinu dana traju masovni antivladini protesti na kojima se traži odgovornost vlasti za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u kojoj je poginulo 16 ljudi.

Apostrofira se i to da se u Srbiji, tokom demonstracija, primenjuju hapšenja i druge prisilne mere koje „imaju zastrašujući efekat na civilno društvo“.

To je, kako se ističe, pogoršano „verbalnim napadima i kampanjama blaćenja, uključujući i one od strane visokih zvaničnika“.

Kada je reč o nezavisnosti pravosuđa, u izveštaju se navodi da su u određenoj meri „neprimerni uticaj (vlasti) i pokušaji ograničavanja nezavisnosti pravosuđa potkopali vladavinu prava i demokratiju u Srbiji“.

Srbija je, pored Turske i Gruzije, jedna od zemalja u kojima je došlo do pogoršanja „slobode udruživanja, okupljanja i izražavanja“.

Kada je reč o dijalogu Srbije i Kosova, u izveštaju se navodi i da se očekuje da i Srbija i Kosovo ispune sve svoje obaveze koje proizlaze iz sporazuma.

„I za Kosovo i za Srbiju, napredak na njihovom putu ka EU i dalje zavisi od značajnog napretka u normalizaciji njihovih odnosa. U odsustvu konstruktivnog angažovanja, obe strane rizikuju da propuste velike prilike“, piše u izveštaju.

Srbija je, kako se navodi u izveštaju, jedna od zemalja koja je iskoristila deo novca iz Plana rasta za Zapadni Balkan.

U Srbiji i Bosni i Hercegovini, kako se navodi u izveštaju, postoje različiti rizici „zarobljavanja države“ u kontekstu borbe protiv korupcije.

„Korupcija i dalje predstavlja značajan izazov koji zemlje u procesu proširenja moraju prioritetno da reše“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se navodi i generalna ocena za sve države kandidate da „proces proširenja sada ide brže nego u poslednjih 15 godina“, navodi RSE.