Šta je za Aleksića važnije, dogovor opozicije ili dogovor sa studentima?

aleksicu je najvazniji njegov dzep

Neshvatljivo je kako opozicione stranke ne uviđaju da u sledećim izborima ne treba da učestvuju ni na jedan jedini način, jer bi svojim učešćem oduzele značajn broj glasova studentskoj listi, a sebi bi obezbedili malo. Nepravedno je, ali je tako. Stvorila se dominantna klima da sa režimom treba da ode i njihova opozicije i to je nemoguće promeniti. Niko ne spori opoziciji da su se borili, da su bili hrabri i vredni, ali da nisu našli „ključ“ za mobilizaciju antirežimskog biračkog tela, a da su studenti taj „ključ“ našli. Politika je često, a naročito u kriznim vremenima, puna paradoksa, kao što je i današnji paradoks da se vlast može smeniti samo bez opozicije. Važna je još jedna stvar za shvatanje prilika, ne samo današnjih, već i onih u sledećih nekoliko godina. Nisu građani protiv opozicije kao nezaobilaznog političkog subjekta, ali su „alergični“ na sadašnju opoziciju koju poistovećuju sa liderima i najveđenijim licima opozicionih stranaka. Uz to, neki iz opozicije su dosta i često, „između redova“, pa i direktno, govorili protiv studenata, a to se u postojećoj političkoj atmosferiu ne prašta. Posle sledećih izbora, ma kada da budu, doći će i sledeći, i sadašnja opozicija, s novim liderima i novim licima u „prvcomešalonu“ već treba da počne da se priprema. Pa, Aleksandar Vučić se skoro trideset godina pripremao za dolazak na vlast i nije pao s neba. Kod nas je, na žalost, sve „kratkometražno“, pa i politika.