Oštećeni mural Zorana Đinđića u Nišu: Foto: Youtube/TV Bella mieLana Kocić, studentkinja niškog Pravnog fakulteta, čiji je plenum inicirao izradu murala Zoranu Đinđiću, kazala je da predlog da se bulevar u Nišu više ne zove po ubijenom premijeru „neće proći“ jer je čak i u „ovom trulom društvu i kriminalnom sistemu“ ostalo dovoljno ljudi koji znaju da je „brisanje Đinđića crvena linija“.
„Ovo je pokušaj koji će se slomiti o sopstvenu bedu. I njima je kristalno jasno da čak ni u ovom trulom društvu i kriminalnom sistemu ovaj predlog neće proći. Ne zato što je sistem zdrav, već zato što je i u njemu ostalo dovoljno ljudi koji razumeju da je brisanje Zorana Đinđića crvena linija. S obzirom na to da ni mrtvog ne mogu da ga uklone iz javnog prostora, onda je jasno da je Zoran Đinđić je pobedio. Njegova ideja je nadživela i metke, i devedesete, i sve njihove pokušaje povratka“, rekla je Kocić za Danas.
Predsednik Skupštine grada Igor Novaković najavio je ove sedmice da će na sledećoj sednici pokrenuti inicijativu da se Bulevar dr Zorana Đinđića više ne zove tako i da mu se vrati stari naziv- Bulevar braće Tasković, navodeći između ostalog da ubijeni premijer „bukvalno ništa nije učinio za Niš“, a i rođen je „u Bosni ili gde već“.
„Pokušaj da se izbriše ime Zorana Đinđića jeste poslednji, očajnički trzaj političkih fosila- komunističkih i radikalskih ostataka sa dna kace, koji već decenijama truju ovo društvo. Đinđić je bio oštar skalpel u gnojnoj rani dvadesetog veka. Vidimo da seče i danas, zato smeta. Ubijen je jer je dirao u samo srce trulog sistema, a to što i danas, nažalost mrtav, izaziva toliku mržnju, govori koliko je taj sistem još živ i koliko se i dalje plaši“, kazala je Kocić.
Ona je još kazala da se ovakva inicijativa najmanje tiče naziva koji će nositi jedan bulevar, već znači „otvoreni napad na ideju moderne Srbije u kojoj će egzistirati kult odgovornosti“.
U ovom slučaju, dodala je, nije reč o borbi za ime bulevara, već o „borbi protiv povratka u blato iz kog se Srbija još uvek nije do kraja izvukla“.
„Oni koji danas u gradskoj Skupštini traže da se Đinđićevo ime ukloni sa bulevara ne vode borbu protiv prošlosti, već protiv budućnosti. To su ljudi koji bi najradije da se Srbija nikada nije pomerila iz devedesetih, koji bi da se vrate mrak, strah i poslušnost. I zato im Đinđić smeta, jer je dokaz da je drugačija Srbija moguća“, kazala je ona.
Osvrćući se na činjenicu da je inicijativu najavio predsednik gradske Skupštine Novaković, koji je i šef niške SPS, računajući na istomišljenike, Kocić je ocenila da „društvo koje neprestano rehabilituje svoje najgore zablude ne ide napred, već se vrti u krug po sopstvenoj truleži“.
„Komunističko nasleđe u ovoj zemlji nikada nije ozbiljno preispitano, nikada demontirano. Umesto lustracije, dobili smo kontinuitet, reciklažu istih ljudi, istih ideja i istih simbola. Oni forsiraju imena, narative i simbole koji pripadaju autoritarnoj, nasilnoj tradiciji. I nije ovde reč o borbi levice i desnice, već o borbi između društva koje želi da se oslobodi svojih aveti i sistema koji živi od prošlosti. A dok god se komunizam i miloševićevština propagiraju kao prihvatljivo nasleđe, Srbija neće imati budućnost, već će stalno obnavljati sopstvene poraze“, kazala je.
Naša sagovornica je podsetila da je prethodno „uništen“ i mural sa Đinđićevim likom, koji su studenti u blokadi predstavili 12. marta ove godine, na dan premijerovog ubistva, da bi neposredno nakon toga bio oskrnavljen crvenom farbom, a kasnije i kukastim krstom.
„Poliven je masnom crvenom farbom, namerno, kukavički, tako da ona ne može da se skine a da se ne uništi sam mural. Pokušavali smo više puta. Moraće da se odradi ispočetka, i mi ćemo to uraditi ponovo. I iznova i iznova ako treba. I sve ovo je zapravo isto- i mural, i bulevar, i napadi na njegovo ime. Ali, to jesu poslednji, besni trzaji ideoloških ostataka sa dna, kao i ljudi koji nemaju šta da ponude osim mržnje prema svemu što je pokušalo da ovu zemlju izvuče iz mraka. Svi ti pokušaji preimenovanja, prekrivanja i brisanja pokazuju samo jedno- da je ideja Zorana Đinđića jača od njihove farbe, njihovog straha i njihovog sistema“, rekla je Kocić.
Novaković je na poslednjoj sednici Skupštine grada još kazao da je „isuviše mala vremenska distanca“ kako bi se bulevaru dalo Đinđićevo ime, da on „nije prvi demokratski izabran premijer“ i da je “doneo Zakon o privatizaciji, koji je devastirao grad Niš“.
Prema njegovim rečima, prvi demokratski izbori „bili su 1990. godine“, prvi demokratski izabran predsednik „bio je Slobodan Milošević“, a prva demokratska Vlada „ona koju je vodio Dragutin Zelenović“.
„Sporni“ Bulevar, inače jedna od ključnih saobraćajnica u gradu, dobio je ime Zorana Đinđića 15. marta 2004, godinu dana nakon atentata.
U Nišu, njegovo ime osim bulevara nosi i jedna osnovna škola.
Politička pozadina ubistva premijera nije ni otkrivena, ni utvrđivana
Atentat na Zorana Đinčića, prvog demokratskog premijera u novijoj istoriji Srbije, izabranog nakon petooktobarskih promena, izvršen je 12. marta 2003. godine u 12.25 časova, u dvorištu zgrade Vlade u Beogradu.
Specijalni sud za organizovani kriminal je kao naredbodavca ubistva označio Milorada Ulemeka Legiju, bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije, a kao izvršioca Zvezdana Jovanovića, bivšeg pripadnika JSO.
Prema navodima u presudi, Jovanović je pucao na premijera iz snajpera sa prozora kancelarije 55 na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata 14.
Prvostepenom presudom za ubistvo je osuđeno 12 pripadnika Zemunskog klana i JSO na ukupno 378 godina zatvora.
Politička pozadina ubistva premijera nije otkrivena, niti je utvrđivana.
Nakon atentata je uvedeno vanredno stanje u Srbiji i sprovedena policijska akcija „Sablja“ tokom koje je uhapšeno 11.665 osoba za koje se sumnjalo da su povezane sa organizovanim kriminalom.
JSO je tada raspuštena.Zoran Đinđić je bio srpski političar i državnik, doktor filozofije po obrazovanju, predsednik Vlade (2001-2003), gradonačelnik Beograda (1997) i jedan od osnivača i dugogodišnji predsednik Demokratske stranke.
Dušan i Viden Tasković
Braća Tasković, Dušan Tasković Srećko (1915 – 1944) i Viden Tasković Mrgud (1922 – 1942), bili su partizani i narodni heroji koji su poginuli u Drugom svetskom ratu.
Selo iz kojeg vode poreklo zove se Taskovići, nalazi se u Zaplanju, na oko kilometar od opštine Gadžin Han, a po popisu iz 2022. godine ima 256 stanovnika.
U ovom selu postoji i Ulica braća Tasković.
Po jednom od braće, Srećku, ime nosi jedna ulica u Svrljigu, a po drugom, Dušanu, osnovna škola u Sićevu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
