Da li su studentska lista i opozicija spremni da preuzmu vlast?

Povlačenje paralela između protesta 2000-ih i aktuelnih demonstracija prisutno je u javnom diskursu otkako je studentski pokret uhvatio zamah. Mobilizacija širokih narodnih masa, uz niz grešaka vladajuće stranke, doprinela je jačanju političke krize i destabilizaciji aktuelnog režima.

Uprkos optimizmu da je smena režima na pomolu, određeni potezi drugih političkih aktera doveli su u pitanje njihovu spremnost da preuzmu vlast. Ograđivanje studenata od svih političkih aktera od samog početka demonstracija postalo je standard. S druge strane, opozicija nije bila u stanju da među sobom postigne konsenzus o tome na koji način bi studentskom pokretu pružila institucionalnu podršku.

Kako ocenjuju naši sagovornici, pitanje smene vlasti mnogo je složenije od samog trenutka političke promene, te da će ključnu ulogu imati spremnost opozicije i studentskog pokreta da ponude održivu alternativu

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za Danas da aktuelni režim, po ko zna koji put, predstavlja predstojeći protest 1. novembra kao potencijalno nasilni pokušaj preuzimanja vlasti. No, u realnosti se ne radi o tome, već o početku nove serije kontinuiranih pritisaka na uzurpatorsku vlast da raspiše i održi koliko-toliko regularne izbore.

– Polazeći od toga da sutra nije nikakav dan „D“, kada sadašnja vlast pada, a nova dolazi, ne postavlja se pitanje da li su studenti i predstavnici univerziteta, opozicija i drugi nezadovoljni građani spremni da preuzmu vlast. Oni se za sada samo zalažu za fer model izbora ljudi koji vode državu, umesto mehanizma koji sada imamo, a to je legalizovanje izbornih krađa i uzurpatorske vladavine posle njih. Uostalom, do izbora — bili oni pre ili kasnije — studentski plenumi, veći deo opozicije i građanski zborovi gotovo sigurno će naći osnov da se za njih organizuju i usaglase neke osnovne programske principe – poručuje Anđelković.

Prema njegovim rečima, na taj način će, ukoliko se vrate zahtevu ispostavljenom na samom početku o izboru privremene vlasti čiji će rok trajanja biti precizno određen — koja bi smenila SNS i potom raspisala i održala u potpunosti regularne izbore — građani birati one za koje jesu, a ne samo istupati protiv onih čiji odlazak žele.
Dodaje da izbori koje organizuje aktuelna vlast nikada neće biti takvi.

Anđelković ocenjuje da će, ako protivnici sadašnjeg režima nastupe na ovaj način, mnogo lakše postići dogovor oko imena na listi i programskih orijentira za izbore nego ako se bore za vlast sa namerom da ona potraje. U tom slučaju, dodaje, postavila bi se brojna geopolitička i kadrovska pitanja, koja bi otežala dogovor i povećala šanse da dođe do sukoba.

– Ujedno, mnogo manje bi se diskutovalo o tome da li su studenti ili opozicija kadri da vladaju, jer se oni u toj varijanti i ne bi borili za pravu vlast, već samo za to da sruše one za koje smo već videli da ništa drugo ne umeju niti hoće, osim da devastiraju ovu zemlju. A potom bi brzo došlo vreme da svako politički nastupi u skladu s onim za šta je ideološki opredeljen i da na tim osnovama traži podršku dela građana, umesto da se pre izbora prave teški, pa i dugoročno neodrživi kompromisi – zaključuje naš sagovornik.

Direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Bojan Klačar poručuje da odgovor na pitanje da li postoji jasna alternativa vlasti u velikoj meri zavisi od toga ko će eventualno biti u prilici da tu vlast formira.

– Ako je to samo studentska lista bez opozicije, što je i najavljeno, javnost još uvek nije upoznata s tim šta takva alternativa uključuje, niti kakvi su im kapaciteti, pre svega, ko su ljudi koji bi činili buduću vlast – kaže on, dodajući da je takođe nepoznato i kakve su političke pozicije studentske liste prema ključnim pitanjima koja opterećuju javnost, poput Kosova, regionalnih i energetskih pitanja, kao i po pitanju geopolitičkog konteksta, niti kakve su njihove ideološke osnove.

Međutim, Klačar podseća da izbori nisu izvesni i da postoji dovoljno vremena da javnost dobije odgovore na ova pitanja. On dodaje da je moguće i da su neka od ovih pitanja već rešena unutar liste, ali da javnost o tome još nije obaveštena.

Kada je reč o opoziciji, naš sagovornik ocenjuje da tu ipak postoji kakva-takva struktura i organizovano političko delovanje, sa ljudima koji su imali iskustva u radu nekih bivših vlasti ili su bili deo institucija, odnosno vladajuće administracije. Međutim, on ističe da je u oba slučaja najvažnije da studentska lista i opozicija uvere javnost da su spremne i da predstavljaju pravu alternativu – posebno spoljnu javnost.

Klačar kaže da, ako se u tome uspe, rastu i šanse za izborni uspeh, jer birači ne vole nepredvidljivost i nestabilnost, već cene predvidive političke procese koji im garantuju stabilan prenos vlasti. Navodi da je zato ključno koliko će studentska lista i opozicija uspeti da uvere javnost da su prava alternativa, napominjući da su dosadašnji izborni neuspesi delom posledica toga što u tome nisu uspeli.

– Odsustvo saveza ili saradnje studentske liste i opozicije, ili eventualna nekoordinacija, smanjuje šanse da se ubedi javnost da bilo koja od ove dve strane ima dovoljno kapaciteta da preuzme vlast – zaključuje.

Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, po ovom pitanju poručuje da je studentska lista spremna da se stavi u službu naroda.

Dejan Bursać, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) kaže da se za sada zvanično ne zna kako će izgledati konfiguracija lista koje izlaze na izbore – ni sa strane studentske liste, iako postoje određene spekulacije, ni sa strane opozicije, jer još nije jasno kako će se ona formirati. Ističe da je trenutno previše nepoznanica, ali naglašava da je suština u tome da većinu glasača u Srbiji, prema brojnim relevantnim istraživanjima javnog mnjenja, ti detalji zapravo ni ne zanimaju, već smatraju da lista SNS-a treba da se skloni sa vlasti, jer veliki broj građana želi promenu i smenu aktuelne vlasti.

– U takvoj situaciji biračima više nije ni bitno šta će biti posle izbora – poručuje Bursać.

On objašnjava da je u političkoj teoriji poznato da se promene dešavaju onda kada većina glasača proceni da je rizik ostanka na starom veći od rizika promene. Ističe da je ljudima toliko dosta postojeće vlasti da su spremni na „skok u nepoznato“ sa nekom budućom vlašću, kakva god ona bila. Dodaje da, prema svim istraživanjima, većina građana smatra da se Srbijom više ne upravlja dobro i da su nezadovoljni trenutnim stanjem.

– Rizik promene je smanjen, i to je loša vest za SNS – zaključuje Bursać.

Balša Božović, izvršni direktor Regionalne akademije za razvoj demokratije, poručuje da, pre preuzimanja vlasti, vlast mora najpre da se osvoji, a “u Srbiji to znači pobedu nad jednim od najopasnijih i najorganizovanijih hibridnih režima na svetu”.

– Da bi se pobedio Vučićev režim, potrebno je objedinjavanje svih demokratskih potencijala u zemlji. Potrebna je sinergija koja će pokazati i građanima i svetu da je Srbija jedinstvena u borbi protiv kriminalnog sistema koji je zarobio institucije – kaže.

Božović ističe da će građani poverovati u promene samo ako na zajedničkoj listi vide ljude neupitne sposobnosti, političkog iskustva i integriteta. Navodi da oni koji će sutra preuzeti odgovornost moraju već danas da pokažu mudrost i hrabrost da se okupe, razgovaraju i zajedno stanu pred građane.

Dodaje da protest 1. novembra u Novom Sadu, koji će ujedno biti i komemoracija za šesnaest tragično stradalih ispod nadstrešnice, treba da posluži kao podsetnik svima — i opoziciji i studentskom pokretu — da je njihova moralna i politička obaveza da se ujedine, jer to duguju i žrtvama i Srbiji.

– Umesto da se međusobno ograđuju i nadgornjavaju, moraju povući prvi potez ka zajedničkoj borbi. To čekamo već godinu dana. Očekujem da sve opozicione partije i studentski plenumi budu zajedno sa građanima tog dana, jer samo zajedništvo može doneti promenu – zaključuje Božović.