Tači u Hagu 15. septembra počinje odbranu od optužbi za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji

Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, proglašenim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi optuženi bili su vodeći članovi Glavnog štaba OVK i samoproglašene Privremene vlade Kosova.

Tačijeva odbrana najavila je ove nedelje da namerava da pred sudije izvede 12 svedoka.

Pored Tačija, svedoke odbrane, njih pet, pred sud će izvoditi još samo četvrtooptuženi Krasnići.

Drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi odlučili su da se ne brane, zato što su njihovi branioci ocenili da tužioci nisu dokazali da su oni krivi.

Na raspravi o stanju u postupku, održanom u nedelji na izmaku, Tačijev branilac Luka Mišetić je precizirao da će čak devet svedoka odbrane biti bivši međunarodni zvaničnici i izaslanici na Kosovu u vreme obuhvaćeno optužnicom.

Mišetić je, međutim, podvukao da međunarodne organizacije ili države još nisu dale odobrenje da ti zvaničnici budu svedoci, što, po pravilima suda, moraju učiniti.

Tačijev advokat je rekao i da je uveren da će odobrenja stići do početka dokaznog postupka odbrane.

Prema podnesku koji je još 2022, pre početka suđenja, sudu uputio tadašnji Tačijev branilac Greg Kiho, u odbranu bivšeg vodje OVK mogli bi svedočiti američki general Vesli Klark, koji je komandovao napadom NATO na SR Jugoslaviju, nekadašnji šef Unmika Bernar Kušner i bivši čelnik posmatračke misije OEBS na Kosovu (KVM) Vilijam Voker.

Kao svoje svedoke, Tačijeva odbrana je 2022. spomenula još bivšeg šefa misije OEBS na Kosovu Dana Evertsa, Klarkovog političkog savetnika Majkla Durkija, prvog zamenika šefa Unmika Džoka Kovija i zvaničnika OEBS Stiva Beneta.

Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023, a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.

U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.

Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.

U procesu učestvuje i više od 150 žrtava.

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, nad Albancima, proglašenim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.

Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.

Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.

Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.

Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.