Testiranje odluke za predsedničke izbore

Prošlonedeljna ostavka, ili preciznije rečeno, najava ostavke glavne i odgovorne urednice Politike Ljiljane Smajlović, predstavlja jedan od događaja te vrste. Ovaj čin je par ekselans politički, i tako je u svim zainteresovanim krugovima tumačen i komentarisan, mada se naravno razlikuju procene i dometi.

Najava Smajlovićkine ostavke definitivno je znak promene u najužem političko-medijskom okruženju premijera Aleksandra Vučića. Glavna urednica Politike fizički ni formalno nije pripadala tom timu, ali je Politika u svim, po Vučića važnim političkim spin pričama, za njega radila vrlo koristan posao. I to na vrlo inteligentan i promišljen način, gde najbliži Vučićevi saradnici uopšte nisu bili nedodirljivi – Nebojša Stefanović recimo, posebno kada je reč o aferi kantrimen. Ovu formulu sada pokušavaju da primene i neka druga glasila, pretendujući da kao i Politika pod Smajlovićkinim rukovodstvom gaje sofisticiraniju poziciju, u kojoj na prvi pogled nije uočljiva nedodirljivost premijera. Od leta 2014. i čuvenog ad memora, kada je premijer Vučić zatražio od EU objašnjenje za preporuku da Srbija ne izvozi u Rusiju, uspostavljen je spoljnopolitički princip, koji se razlikovao od dotadašnjih. U tom pristupu Vučić je neretko kritikovao, ponekad i van svakog diplomatskog okvira, poteze pojedinih zapadnih diplomata, uključujući recimo Maju Kocijančić i šefa misije EU Majkla Davenporta, i za to imao priličnu podršku lista Politika.

Međutim, sada po svemu sudeći dolazi do pregrupisavanja, i verovatno je da premoć u Vučićevom okruženju preuzima drugo krilo, koje će, sva je verovatnoća, od njega pokušati da stvori predsedničkog kandidata. Tvrdi se da je do Smajlovićkinog poteza došlo nakon konflikta sa medijskim savetnikom Zorana Đinđića. Naime, ideja da Politika osnuje svoj istraživački sajt, koji bi svojim istraživačkim pričama parirala sajtovima poput CINS i Krika, nije prošla, ne zahvaljujući menadžmentu Politike, nego navodno i dalje svemoćnom Vladimiru Bebi Popoviću. U svakom slučaju, pravac tih priča dalje bi zatezao Vučićeve odnose sa Zapadom, pre svega EU. To nikako ne odgovara Vučiću ukoliko ide na predsedničke izbore. Uzima se da on i usled testiranja te odluke, oteže imenovanje vlade, testirajući uz put i svoje samostalne nastupe, poput direktnog prijema građana u zgradi Vlade, tako i mogućeg zamenika na mestu premijera. U prethodnoj kampanji pojedini koncepti Vučićevog nastupa bili su nedovršeni, prvo je najavljeno da će obići hiljadu škola i bolnica, ali taj koncept nije realizovan do kraja. Tako je i sada najavio koncept nove vlade sa sednicama van Beograda i direktnim razgovorima sa građanima, što sve mnogo više liči na dalje zahuktavanje i pozicioniranje u kampanji, a manje na promociju nove-stare vlade.