Tri godine od uklanjanja barikada na Severu: Kako je povlačenje Srba otvorilo put Kurtijevoj kontroli

Barikade su uklanjane sinhronizovano, bez intervencije Kosovske policije, uz prisustvo KFOR-a i velikog broja medija. Tog dana, putevi u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu i Zubinom Potoku ponovo su postali prohodni, a ugostiteljskim objektima vraćeno je radno vreme. Kosovski premijer Aljbin Kurti tada je poručio da su „oni koji su postavili barikade, sami odlučili i da ih uklone“.

Uklanjanje barikada usledilo je u kontekstu već započetog povlačenja Srba iz kosovskih institucija – poteza koji je u godinama koje su usledile sve češće opisivan i unutar same srpske zajednice kao strateška i gotovo nepopravljiva greška. Upravo taj vakuum omogućio je vladajućem Samoopredeljenju da preuzme punu institucionalnu i administrativnu kontrolu nad Severom – teritorijalnu, bezbednosnu i upravljačku – što je u značajnoj meri promenilo izgled severnih opština i svakodnevni život stanovništva.

Dok albanska zajednica ove promene dominantno opisuje kao „oslobađanje“ i „ujedinjenje Mitrovice“, većina Srba ih i danas vidi kao nepovoljne, uz osećaj gubitka političkog uticaja i institucionalne zaštite. Takvu realnost prati i visok stepen nesigurnosti, uprkos zvaničnom narativu iz Prištine da su Srbi oslobođeni „srpskih kriminalaca“, na čijem se čelu navodi Milan Radoičić.

U međuvremenu, u nedelju su na Kosovu održani vanredni opšti izbori – drugi ove godine, a ukupno četvrti računajući i drugi krug lokalnih izbora. U svim ovim izbornim ciklusima ponovo je učestvovala Srpska lista. Dok je na februarskim izborima učestvovala u uslovima bojkota institucija, pre svega kako bi sačuvala poslaničke mandate, na lokalnim i poslednjim opštim izborima, situacija se promenila – Srbi su se vratili u lokalne samouprave na Severu, u institucije koje danas funkcionišu pod slikom kosovske predsednice Vjose Osmani i kosovske zastave.

Srba i dalje nema u pravosuđu i policiji na Severu, ne računajući novi kadar regrutovan u međuvremenu.

Srpska lista i na ovim izborima ostvarila je ubedljivu pobedu unutar srpskog biračkog tela. Osvojila je 41.823 glasa, što je za više od 3.000 glasova više nego na februarskim izborima, uprkos činjenici da je povlačenje Srba iz institucija u međuvremenu široko prepoznato kao politički promašaj.

U takvom „promašaju“ i nastalom vakuumu, dodatno je urušen i međunarodni imidž Srba sa Kosova. Tome su doprineli sukobi sa KFOR-om u maju 2023. godine, napad u Banjskoj, za koji je javno potvrđena odgovornost srpske strane, kao i incident na kanalu Ibar–Lepenac godinu dana kasnije, 2024. godine, za koji kosovske vlasti optužuju Beograd, iako to Srbija demantuje. Istovremeno, pred prištinskim pravosuđem vodi se postupak protiv trojice Srba u vezi sa ovim slučajem.

Ovaj period beleže i masovnija hapšenja i privođenja Srba, uključujući i zbog barikada

Samo nekoliko meseci nakon uklanjanja barikada, Srbija je prihvatila i nove međunarodne obaveze kroz dokument poznat kao „Evropski sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije“. Iako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić oštro demantovao tumačenja da se time priznaje Kosovo, ovaj dokument deo javnosti vidi kao de fakto priznanje samostalnosti Kosova, ali i kao međukorak ka konačnom sporazumu.

U međuvremenu je „normalizacija odnosa Kosova i Srbije“, odnosno ovaj sporazum, zvanično uvrštena u poglavlje 35 pregovaračkog procesa Srbije sa Evropskom unijom.

Izborni rezultati dodatno oslikavaju paradoks srpske političke scene na Kosovu: i pored promenjene realnosti na terenu, gubitka institucionalne moći i snažnog učvršćivanja vlasti Samoopredeljenja na Severu, kao i novih međunarodnih obaveza Srbije, podrška Srpskoj listi među Srbima ostala je gotovo netaknuta – pa čak i ojačana.

Istovremeno, Samoopredeljenje Aljbina Kurtija dodatno je učvrstilo svoju poziciju, ostvarivši snažniji rezultat nego na februarskim izborima, sa oko 44,3 odsto osvojenih glasova i projekcijom od 56 poslaničkih mandata.