Vladislav Jovanović: Šta je Bejker nudio Miloševiću

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Bejkerov dolazak je bio u znaku iščekivanja da se nešto sa Jugoslavijom desi, SAD su tada bile izgubile strategijski interes za postojanje SFRJ, što je ambasador Voren Cimerman javno saopštavao svima sa kojima se sretao u Jugoslaviji tog doba, i na federalnom i na republičkom nivou. Sada su bilateralni odnosi Srbije sa SAD u usponu i nema mnogo prostora za „gorke pilule“, iako su postojala očekivanja da će SAD možda predočiti neki zahtev za ustupak Srbiji, kada je reč o ubrzavanju našeg kretanja ka Zapadu, kaže za Danas Vladislav Jovanović, nekadašnji šef diplomatije Srbije i SRJ, komentarišući poređenja koja su pojedini mediji napravili između posete premijera Vučića Vašingtonu i dolaska Bejkera u bivšu SFRJ.

Naš sagovornik objašnjava da je Bejker bio u poseti Jugoslaviji kao federaciji, tokom koje se susreo i sa republičkim rukovodstvima.

– U razgovoru sa Antom Markovićem, tadašnjim predsednikom Vlade, i Slobodanom Miloševićem, predsednikom Srbije, on je kazao da ne treba da se upotrebi sila protiv Slovenije i Hrvatske koje žele da se otcepe, a slovenačkim i hrvatskim rukovodiocima je rekao da ukoliko žele da se izdvoje mogu da očekuju priznanje Amerike. Zapravo, SFRJ su tako bile zavezane ruke da štiti svoje međunarodno priznate granice jer je Slovenija bila prisvojila deo granice. Dakle, izjava Bejkera bila je u funkciji da se Sloveniji i Hrvatskoj omogući da lakše izađu iz zajedničke države, bez većih posledica. S druge strane, Srbija je danas, prema oceni Vašingtona, povukla niz dobrih poteza u pravcu približavanja Zapadu, i SAD smatraju da je samo potrebno da u izvesnoj meri ubrza taj hod. Dakle, sada nema nikakvog znaka pitanja kada je reč o opstanku Srbije, kao što je to bio slučaj sa SFRJ u vreme Bejkera – precizira on.

Jovanović ukazuje da činjenica da nije došlo do „ključnog razgovora“ premijera Vučića sa potpredsednikom SAD DŽozefom Bajdenom zbog nesrećnog slučaja „pomalo ograničava domet posete“.

– Susret sa savetnicom za nacionalnu bezbednost, gospođom Suzan Rajs, svakako je značajan, ali ona nema ovlašćenja kao što ima čovek broj dva, a po nekim ocenama, i čovek broj jedan, DŽozef Bajden, da ide i preko zacrtane agende. Bajden uvek može da ide i korak dalje u pravcu pružanja podrške i traženja novih ustupaka od Srbije. Možda je i dobro što sada nije došlo do toga jer bi takav susret bio složeniji i teži za Srbiju. Ostali susreti su bili prijatni, obećavajući, doduše, oni nisu mnogo obavezujući. Dobro je što su se izrazili lepo o Srbiji i obećali dolazak američkih kompanija, ali od obećanja do ostvarenja veoma je veliko rastojanje. Pitanje je šta će od toga biti ostvareno – zaključuje Vladislav Jovanović.

Državotvorni pokret: Dovoljan uticaj

„Javnost Srbije mora znati da je Aleksandar Vučić ispunio sve zahteve zapadnih sila i Edija Rame prilikom zvanične posete Albaniji, tako da strani mentori nisu imali više želje da troše svoje dragoceno vreme na već dogovorene i prihvaćene ustupke od strane Vlade Srbije. To je i razlog nemanja želje američkih zvaničnika da podižu nivo zvaničnih sagovornika, jer su i postojeći bili dovoljni da daju smernice i potvrde dosadašnji uticaj“, saopštio je vanparlamentarni Državotvorni pokret koji predvodi Slobodan Samardžić.