Vlast je ipak najviši interes

Ovim je otvoreno pitanje kolika je u stvari moć malih stranaka koje čine koaliciju na vlasti i u kojoj meri je Vlada Srbije stabilna, odnosno otporna pre svega na pojedinačne partijske interese koji su ponekada u suprotnosti s njenom proklamovanom politikom.

Vladajuću koaliciju u Srbiji čini ukupno 14 stranaka sa 129 mandata u Narodnoj skupštini. Ovim nije oboren „rekord“ DOS-a u kojem se nalazilo 18 partija i udruženja, ali koji je čak i potpuno heterogen u ideološkim i programskim platformama svojih članica, uspeo da opstane na vlasti pune tri godine.

Zoran Lučić, izvršni direktor CeSID-a, ukazuje za Danas da je uticaj svih malih partija nesrazmeran njihovoj veličini i da je usitnjavanje političke scene štetno svugde u svetu, pa i u Srbiji.

– Rascepkanost u srpskoj vladajućoj koaliciji može da se zakonski reguliše. U tom smislu, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu već je najavilo donošenje novog izbornog zakona. Mislim da bi trebalo povećati izborni cenzus za partije koje prave koaliciju u odnosu na stranke koje pojedinačno idu na izbore – ističe Lučić. Po njegovom mišljenju, trenutna situacija ipak nije loša, jer je ponašanje malih partija u parlamentu normalno, „ali bolje bi bilo da se stranke udružuju, a ne da prave koalicije“.

Na pitanje da li će u bliskoj budućnosti LDP i SNS uspeti da smanje uticaj malih stranaka, Lučić navodi da će to zavisiti od zakonodavca i ukupne dinamike na političkoj sceni, ali ističe da će ovakve partije srednje veličine svakako uticati na politički život.

I pored snažnog „ucenjivačkog kapaciteta“ malih koalicionih partnera u Vladi, naš sagovornik smatra da novih vanrednih izbora neće biti, jer je u interesu svih da što duže ostanu na vlasti.

Aleksandar Čotrić, poslanik SPO-a u Skupštini Srbije, objašnjava za Danas da je uticaj manjih stranaka vidljiv, zbog toga što Vladu čini i veći broj njih, „iako se u medijima spominju samo velike stranke“. Iako u poslaničkim klupama sede predstavnici čak 21 političke partije okupljeni u 10 poslaničkih klubova, Čotrić ističe da je to dobro po državu, jer se time obogaćuje politička scena i snaži demokratija.

– Sve male stranke koje čine Vladu doprinose njenom boljem radu. Setite se u kakvom je stanju bila Srbija kada je na vlasti bio jednopartijski sistem. Sada su i male stranke u prilici da ispune volju svojih birača – ukazuje Čotrić. Prema njegovim rečima, vreme će pokazati da li će partije poput LDP-a i SNS-a uspeti da smanje trenutni uticaj malih partija na događaje u državi i društvu.

Naš sagovornik dodaje da je Srbiji potrebno razdvajanje partija na desne i leve, „kao što je svuda u svetu“ i ističe da SPO želi sa svojim istomišljenicima da se pozicionira kao moderna proevropska desnica.

Balint Pastor, poslanik Saveza vojvođanskih Mađara, kaže za Danas da u vladajućoj koaliciji sve stranke moraju da budu ravnopravne, iako se to u Srbiji ne događa uvek. On je naveo da su povećanje cene gasa, usvajanje pravosudnih zakona, kao i zahtevi PUPS-a primeri koji pokazuju da nema ravnopravnosti partija u koalicionoj Vladi.

– SVM zastupa interese građana koji su na izborima glasali za nas. Zbog toga je potrebno da se i naša partija pita kada se donose odluke u vladajućoj koaliciji. Smatram da SVM nema veliki uticaj u Vladi – naglašava Pastor. On smatra da bi vladajuća koalicija trebalo da ima veći broj poslanika u parlamentu, ali i bez toga misli da će Vlada izdržati ceo mandat, „iako se čini da može da padne svakog dana“.

Posledice jednostranačkog sistema

Miodrag Radojević sa Instituta za političke studije ukazuje za Danas da je trenutni uticaj malih stranaka jedna od odlika višepartijskog sistema. „To je znak da stranački sistem treba da bude stabilizovan, jer na duže staze trenutna situacija na političkoj sceni nije održiva“, objašnjava Radojević i dodaje da Vlada može da pregura ceo mandat, iako mnogi u to sumnjaju.