Foto FoNet Ognjen StevanovićSpremaju se izbori. Aleksandar Vučić je nedavno pitao političke protivnike: „Šta ćete te noći kada mi izađemo sa tačnim rezultatima (da li su do sada bili netačni, prim. aut.), a imaćete na svakom biračkom mestu više predstavnika nego mi. U glas ćemo da kažemo kako su izbori završeni onda ćete da uradite – šta?“ Zaista, to je najvažnije političko pitanje, što za političke aktere nasuprot Vučiću, a još više za međunarodnu zajednicu.
U ovoj Vučićevoj izjavi vidimo mnogo više od straha da realni svet neće priznati ono što on bude našarao kao izborni rezultat – bilo da se prepravka rezultata dešava u izbornoj noći, bilo da je rezultat kontaminiranog procesa kandidovanja, medijskog zagađenja, funkcionerske kampanje, kupovine glasova, pritisaka na birače, izborne komisije i sudove.
Da se priprema krađa nezapamćenih razmera ne govori nam samo iskustvo i Vučićeva poslednja izjava već i nacrti tri izborna zakona koji su tokom prošle nedelje poslati narodnim poslanicima. Nakon sedam dana, niko ni poslanicima, ni javnosti, a ni nama u Republičkoj izbornoj komisiji nije objasnio ko je ove nacrte pisao i na koji način se sprema njihovo usvajanje. Za sada deluje da nas posle napada na pravosuđe očekuje sličan napad na izborno zakonodavstvo pod parolom „usklađivanja sa preporukama ODIHR“.
Ako bi rešenja koja su dostavljena poslanicima bila usvojena, tzv. fantomske liste će nesmetano nicati kao pečurke posle kiše. Naime, nacrtom se predlaže da birač svojim potpisom može podržati više izbornih lista. Znamo da je na prethodnim izborima potpuno demaskiran mehanizam zloupotrebe lista koje su predavale falsifikovane potpise podrške građana (za to do danas niko nije odgovarao). Ukoliko predložena rešenja budu usvojena, neće biti potrebe za falsifikovanjem potpisa za male i inače nepostojeće političke entitete, pa će 10 000 potpisnika koji su podržali listu SNS moći da podrže i neograničen broj drugih lista koje zatim dobijaju svoje predstavnike u izbornim komisijama u kojima veštački stvorenom glasačkom mašinom „peglaju“ sve izborne odluke, uključujući i one o rezultatima izbora.
Takođe, ako bi rešenja bila usvojena, uslovi za zabranu zloupotrebe manjinskih lista (a te zloupotrebe su već bile rasprostranjene) bi bili gotovo ukinuti. Zloupotrebom privilegovanog načina kandidovanja se ne bi se više smatralo ukoliko su kandidati na manjinskoj listi članovi drugih političkih stranaka, već bi ovaj zahtev važio samo za nosioca liste i prvog na listi kandidata. Takođe, brisala bi se mogućnost obraćanja nacionalnim savetima nacionalnih manjina za mišljenje o tome da li neka stranka ili koalicija mogu da uživaju status manjinske izborne liste.
Suštinski, posledica usvajanja takvih rešenja će biti manjinske liste koje će se kandidovati po povlašćenim uslovima (sa manjim brojem prikupljenih potpisa) i još važnije, kojima će trebati manje glasova za jedan poslanički/odbornički mandat. Primera radi, na poslednjim parlamentarnim izborima Ruska stranka je sa 0,3 odsto glasova osvojila jedan poslanički mandat, dok je za većinsku stranku bilo neophodno da „prebaci“ 3 odsto kako bi postala parlamentarna. Slučaj Ruske stranke je simptomatičan jer su kod nje zabeleženi i slučajevi falsifikovanih potpisa podrške.
Dakle, ako prođe lažno usklađivanje sa ODIHR preporukama (jer ODIHR zahteva da se smanji mogućnost zloupotrebe manjinskih lista, a ne da se poveća), na manjinskim listama, koje će moći da podrže isti oni koji su podržali i SNS, će moći da budu kandidati koji su istovremeno članovi vladajuće koalicije, pa čak i njeni istaknuti funkcioneri.
U tom slučaju zaista neće biti neobično da se na nekoj manjinskoj listi pojavi Milenko Jovanov kao Grk ili Egipćanin, tvrdeći – sve u SNS maniru – da je svoj novi identitet otkrio u osvit izbora.
Masovna zloupotreba manjinskih lista, zajedno sa principom jedan birač/više potpisa, deluje da bi mogao da bude dodatni trik kojim se sa daleko manje glasova dobija više odbornika/poslanika. Tako prosto, tako pokvareno i tako SNS, samo – da li će proći? Pogotovo što bi se ovakva rešenja, u slučaju skorašnjeg usvajanja, mogla primeniti i na naredne lokalne izbore.
U svetu ideja, ima nečeg pravičnog u tome da SNS ili njene frakcije postanu manjinska stranka u sopstvenoj zemlji. Oni jesu postali manjina većinskom raspoloženju ali tu svoju muku ipak moraju da reše odlaskom sa vlasti, a ne izbornim trikovima.
Ima u predloženim rešenjima još bisera – recimo neodoljivo je kreativna ideja da se žalba sudu na odluke izbornih komisija ne može predavati sudu već samo izbornoj komisiji kao prvostepenom organu. U rokovima koji se mere satima, eto zgodnog načina da se pisarnice kojima upravlja SNS kadar zatvore taman kada opozicione snage predaju žalbu, pa da se time ako ne potpuno ograniči, onda bar izuzetno oteža pravo birača, kandidata i lista da od sudova traže zaštitu u izbornom postupku.
Na kraju, ali ne najmanje važno, tu je i predlog koji bi predstavnicima opozicije otežao ili onemogućio učešće u radu izbornih organa (izbornih komisija i biračkih odbora), tako što bi svi članovi izbornih komisija i biračkih odbora (više desetina hiljada ljudi) morali da imaju sertifikat RIK-a da bi uopšte mogli da budu deo izbornih organa. Doduše, u predlozima se kaže da će se ova rešenja primenjivati od 1. januara 2028. godine ali znamo svi – dovoljan je jedan amandman da ovaj rok postavi i za naredne izbore (setimo se samo slučaja TOK i zlatnog amandmana).
Dok studenti, opozicija i lokalne grupe natežu konop oko pitanja koliko lista i koliko kolona, vlast se postojano, kao i uvek do sada, sprema za izborne malverzacije. Da li će „koliko lista i koliko kolona“ konačno smeniti jedino vredno pitanje – kako da zajedno, svakom opoziciono nastrojenom biraču, omogućimo da bira i da mu zajedno garantujemo da neće biti pokraden – bilo direktno, bilo kroz izmene kandidovanja u manjinskom režimu, koji se upravo sprema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
