Rešešeljizacija Vučića: Da li predsednik Srbije ide na fabrička podešavanja?

AV nikada nije ni bio na drugim „podešavanjima“, uvek je bio radikal. Jer kod nas biti radikal nije stvar političkog opredeljenja. Kod nas je to stanje svesti.

Nikada Aleksandar Vučić nije bio neka bitna činjenica u Srbiji i uvek je bio samo isturena „lutka“ iza koje su konce vukli drugi.
Teško da je u životu izgovorio svoju rečenicu, svoju misao….
Studenti su, na početku, rekli da je nebitan i to je jedina politička istina o njemu.
Nikada u Srbiji, do njega, nije bilo tačnije ono „Na visoko popeli se sutereni“…
Značajan deo „konaca“ u rukama drži Vojislav Šešelj i on ih povlači.
Njegova je igra „evropski put“ s „figama iza leđa“ da bi se iz Birisela uzimale pare, a Aleksandar Vučić je tu samo „izvođač radova“ na malim ekranima, koji su mu dragi.
Nije, naravno, Vojislav Šešelj jedini koji upravlja Vučićem, ali je, u idološkim pitanjima, među bitnijima.
Tu su i četiri finansijska centra moći i dva inostrana centra.
Najveća nesreća koja je zadesila Srbiju u celokupnoj istoriji jeste pojava Vojislava Šešelja, devedesetih godina. No, on nije pao s neba, nije samonikao, niti je realan izraz srpskih interesa, već je instaliran i nastavak je kontinuiteta srpskih sunovarata, ali najradikalniji nastavak.
Dakle, nema govora o „fabričkom podsešavanju“ Aleksandra Vučića, ima samo kontinuiteta u činjenici da je neko ko je niko i ništa isturenan da obavlja neke poslove, a zapravo se samo „slika“, u čemu uživa,.

Po povratku iz Haga 2015. Seselj je bio u uzletu sa rejtingom i na skoro 10% podrske, dok je vec 2017. ta podrska pala na 2%. Nije tesko pretpostaviti kome je otisao najveci deo te razlike od 8%. Izgleda da su njih dvojica sve vreme bili u kontaktu, Vucic kao premijer i njegova vlada su davali garancije za mnoge osudjenike.

Nema tu fabričkih podešavanja. Zlo ostaje zlo. Šešelj je rodjen sa takvom dijagnozom kao i njegov ispljuvak!