Vučić, premijer: Scenario ostanka na vlasti i posle Expo-a izazvao bi erupciju narodnog besa

Vučić je ponovio da se Ustav neće menjati kako bi on ponovo mogao da se kandiduje za funkciju predsednika države, ali je ovaj put prvi put naveo uslove pod kojim bi ponovo bio premijer. On je poručio da je za to je potrebna podrška javnosti kao i njegoav odluka da prihvati da se kandiduje za tu funkciju, što, kako je rekao, nije lako ni sa jedne strane.

Analitičar Cvijetin Milivojević je ranije ove godine, komentarišući mogućnost raspisivanja vanrednih izbora, kazao da je u opticaju i scenario, u kom ne bi bili raspisani vanredni parlamentarni, već vanredni predsednički izbori. On je naveo da bi ovakva odluka mogla da unese konfuziju među studente i opoziciju, budući da bi se u tom slučaju birao predsednik.

Milivojević je objasnio da postoje dva moguća scenarija u vezi s predsedničkim izborima. Prvi je da kandidat kojeg Vučić predloži u ime SNS-a pobedi na izborima, a drugi scenario je da taj kandidat izgubi, ali da novi predsednik nema stvarna ovlašćenja, već obavlja uglavnom ceremonijalnu funkciju, kako je definisano i Ustavom.

U tom slučaju, Vučić može da postane premijer u sadašnjem sazivu parlamenta, što je, kako je tada onjasnio Milivojević, u skladu sa zakonom i Ustavom. Time ponovo dobija izvršna ovlašćenja, jer vlada, prema Ustavu, vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Milivojević je poručio da je to jedan od načina za učvršćivanje vlasti, dok se izbori mogu odložiti sve do kraja mandata Skupštine, odnosno decembra 2027. godine, posle EKSPO-a.

Ivan Lakićević sa Instituta za filozofiju i društevnu teoriju kaže da s obzirom na trenutna politička dešavanja, odnosno veliku popularnost studentskog pokreta, Vučić verovatno procenjuje da bi mu referendum o promeni ustava, kako bi mogao da obezbedi sebi još jedan mandat, verovatno bio preveliki zalogaj.

– Vidimo da on poslednjih meseci okleva da raspiše izbore, što ranije nije bio slučaj. Sada pominje maj ili decembar, ali pitanje je koliko će tome ostati dosledan – navodi.

Lakićević zaključuje da upravo is tog razloga ima smisla da se “ne zaleće” u referendum i da se samo prebaci na premijersko mesto, jer na kraju krajeva moć leži u Vučićevim rukama, na kojoj god funkciji da se on nađe.

Analitičar Dragomir Anđelković kaže za Danas da Vučić formalno nema ustavna ili zakonska ograničenja da ponovo postane premijer posle isteka predsedničkog mandata ili eventualnog njegovog skraćivanja, ali da zato ima ogromne političke prepreke za realizaciju takve načelne mogućnosti.

– Sve ukazuje da je danas značajna većina građana Srbije protiv SNS vladajućeg kartela i njegovog lidera. Druga strana medalje je to što je nemali deo populacije koja ne podržava vlast i dalje pasivan, a deo onih koji su se aktivno digli protiv nje pre godinu dana, izgubili su nešto od borbene energije. Međutim, potencijalna izborna mega prevara SNS bloka, kakogod se on zvao, koja bi jedino mogla da bude osnov za trasiranje puta za Vučićev povratak u premijersku fotelju, izazvala bi pravu erupciju narodnog besa – objašnjava, dodajući da i oni koji su sad pasivni a za promene su, polaze od toga da se ovako ili onako primiče kraj vladavine opskurnog režima.

Anđelković ističe da Vučić pokušajem nasilne revitalizacije i nestankom nade da će stvari nekako da se na iole prihvatljiv način razreše 2027. godine, pasivno građanstvo bi bilo gurnuto u aktivnu sferu a one već sada angažovane protiv vladajuće garniture, potpun bi bilo radikalizovano.

On navodi da bi pod takvim okolnostima Vučiću moglo da se desi ono što se dogodilo jermenskom lideru Seržu Sargsjanu 2018. godine, koji je posle deset godina predsedničkog posla odlučio da preuzme premijersku funkciju, što preko noći dovelo do tako masovnih i kontinuiranih protesta da su se i strukture sile paralisale i povukle, zbog čega je Sargsjan morao da podnese ostavku.

– Kao što je drski pokušaj istrošene vlasti u Jermeniji pre skoro pa deset godina doveo do konsolidacije podeljenih oponenata režima te jačanja protesnog naboja građanstva, to bi se sigurno desilo i u Srbiji ako Aleksandar Vučić pokuša da nađe novi format za svoju spin diktatorsku vlast. Da on i sam to zna vidi se po tome što pomahnitalim zaduživanjem Srbije pokušava da sa svojim kartelom izvuče što brže koliko je to moguće veći profit, pa onda, verovatno, pokuša da napusti opustošenu zemlju. Onim što sada radi pre priprema teren za to nego za svoje premijerskog ustoličenje – zaljučuje naš sagovornik.

Balša Božović, predsednik izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, kaže da je Vučić već godinama, sistematskom zloupotrebom ustavnog okvira i potpunom kontrolom institucija, prigrabio svu vlast u zemlji, te da iako formalno zauzima funkciju predsednik Republike, on de facto obavlja i ulogu premijera, dok Vlada deluje kao produžena ruka predsedništva.

On ocenjuje da u takvom kontekstu, njegova najava da je „moguće“ da će se kandidovati za premijera nije stvar promene funkcije, već signal nove faze političke destabilizacije koju namerno proizvodi.

– Ta izjava otvara prostor za ulazak Srbije u još jedan period institucionalne krize. Vučić upravlja krizom kao metodom političkog opstanka. Cilj je da sam definiše tempo i uslove svog budućeg silaska sa vlasti, tako da taj proces dočeka u relativno povoljnijoj poziciji, da kao dovoljno jak da sebi i najbližem okruženju zaštitu od procesuiranja za dela za koja će se teretiti. Zbog toga ubrzano razgrađuje sistem, posebno pravosuđe, postavlja lojaliste na sve važne pozicije i slabi svaki mehanizam institucionalne kontrole, kako bi konsolidacija države nakon njegovog odlaska trajala decenijama. Ta vremenska distanca je jedini okvir u kojem on i njegovi saradnici mogu računati na izbegavanje odgovornosti – objašnjava Božović.

U takvoj situaciji, prema njegovim rečima, jedini realan način da Srbija opstane jeste formiranje širokog, koordinisanog fronta protiv aktuelnog režima, koji mora uključiti sve relevantne društvene aktere – političke organizacije, civilno društvo, akademsku javnost, studentske pokrete, sindikate i lokalne inicijative i mora funkcionisati na nivou koordinacije koji do sada nije postojao.

– Studentski pokret je obavljao važnu ulogu, ali više nije dovoljan, a protok vremena će samo umanjivati njegov kapacitet da samostalno nosi teret otpora. Neophodno je da svi opozicioni akteri spuste tenzije, napuste međusobne optužbe i razgovaraju o zajedničkoj strategiji – ističe naš sagovornik.

Božović napominje da je dijalog jedini put ka stvaranju širokog i stabilnog fronta koji može obezbediti mirnu tranziciju vlasti i sprečiti dalje urušavanje institucija sistema. U suprotnom, kako zaključuje, proces smene vlasti Aleksandra Vučića, koji bi mogao da se dogodi u naredne dve godine, može biti veštački produžen na mnogo duži period uz ogromnu štetu po društvo, vladavinu prava i demokratiju u Srbiji.