Putinu ne pada na pamet da spasava „braću Srbe“: Zbog Vučića ostajemo bez benzina, a uskoro ćemo i bez gasa

Građani se suočavaju i sa svim onim što predstavlja posledicu činjenice uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije, odnosno izostanka njegove reakcije i nesposobnosti da reši problem.

Iako je pitanje besmisleno, imajući u vidu da režim Vladimira Putina vrši agresiju nad Ukrajinom i da mu je zbog toga gotovo ceo svet uveo sankcije, da je reč o ubijanju ljudi, rušenju gradova…, u Srbiji se i takve osnovne, ljudske postavke i razlozi dovode u pitanje, pa se i pored svega traži dodatni razlog zbog kojeg bi se jednom takvom agresoru i zločincu okrenula leđa. U spoljnoj politici, ali i unutrašnjoj.

Sagovornici Danasa saglasni su da će dokle god je autokrata i demagog Aleksandar Vučić na vlasti ovakav ishod biti običajnost.

Da će nepravovremenim potezima i populističkom politikom žrtvovati sudbinu sopstvenog naroda ne bi li „ućario“ koji procenat u biračkom telu. Biračkom telu koje putem svojih medija oblikuje u smeru obožavanja Vladimira Putina.

„Od odnosa Vučića prema Putinovom režimu građani Srbije nemaju nijednu korist“

Srbija je očigledno počela da snosi posledice utopijske spoljne politike “vrdanja” koja nam nije donela nikakvu konkretnu korist. Kada se žrtvuju nacionalni interesi Srbije i ugrožava bezbednost građana zbog pogrešnih geopolitičkih kalkulacija, onda su neminovni problemi koje politički režim redovno prosleđuje građanima – kaže za Danas Nikola Lunić, konsultant u oblasti geopolitike i bezbednosti.

Naša naftna industrija bi nakon iscrpljivanja rezervi mogla lako da prestane da radi što će predstavljati samo logičan sled uporne političke igre dodvoravanja Rusiji, dodaje.

– Umesto da na vreme diversifikuje energetsko snabdevanje, vlast je direktno odgovorna zbog pogrešnih procena i daljeg povećanja zavisnosti od “strateškog partnera” Rusije. A koliki smo partneri eksplicitno nam govore ekonomski pokazatelji koji navode da je spoljna trgovina svake godine sve manja (u 2024. je pala na samo 2,4 milijarde dolara) – objašnjava Nikola Lunić.

Prema njegovim rečima, energetska zavisnost od Rusije se obrazlaže povoljnim aranžmanima, ali cene energije u Srbiji nisu pale, ekonomski rast se usporava (sa 3,9 odsto u 2024. na projektovanih 2,8 odsto u 2025. godini), a inflacija ostaje visoka na 4,7 odsto.

– Ruske investicije u Srbiji se glorifikuju, ali one iznose samo 550 miliona dolara zbog kojih se sada suočavamo sa mogućnošću međunarodne izolacije i povratka krijumčarenja nafte. Uz sve to, deo vlasti nastavlja sa delegitimisanjem EU, iako bi EU fondovi kroz reformski i razvojni mehanizam mogli da nam donesu mnogo veću korist – smatra on.

Umesto slepog poslušništva Moskvi, ističe dalje, Srbija ima alternativu koja bi donela konkretne koristi građanima.

– Ubrzana energetska diversifikacija, stvarna posvećenost EU integracijama, transparentna regionalna saradnja i demokratske reforme. Međutim, za takav put Srbije potrebna je politička hrabrost koju aktuelna vlast nema. Zato se može očekivati dalje produbljavanje ekonomskih i društvenih problema u zemlji jer je Srbija u dužem razdoblju žrtva ruskog hibridnog rata u celom svom spektru – od ratne propagande i sajber napada, preko paravojnih kampova i političkih subverzija, do agenturne mreže i podsticanja korupcije u društvu – napominje Nikola Lunić.

Odnos prema Rusiji i njenoj imperijalnoj ideologiji će definitivno odrediti budućnost zemlje i mesto Srbije u savremenom svetu, kaže.

– Građani Srbije zaslužuju kredibilnu spoljnu politiku koja će slediti nacionalne interese, a ne da budu deo malignih geopolitičkih kalkulacija. Dok god pristajemo da budemo taoci “ruskog sveta” kroz franšizu “srpskog sveta”, ostaćemo taoci režima koji nam ostavlja sumornu perspektivu – zaključuje sagovornik Danasa.

Diplomata i potpredsednik stranke Srbija centar Duško Lopandić izjavio je da smo se „mi busali u grudi od 2022. godine kako ne uvodimo sankcije Rusiji i na kraju smo mi dobili sankcije“.

Govoreći o sankcijama NIS, mišljenja je da je to i „kolateralna šteta i diplomatski neuspeh“.

„Mislim da to jeste kolateralna, jer Srbija nije glavni cilj sankcija, ali sa druge strane, kad se šest meseci već najavljuje da nešto treba da se desi i vi ništa ne uradite, to mi liči na kapetana velikog broda, kome najavljuju veliku oluju, a on ne skrene, mislim da se ovih dana naša spoljna politika pokazuje da se potpuno nasukala“, rekao je on za N1.

Kako kaže, „godinama priča da se vodi pogrešna spoljna politika“.

„Posebno od 2022. godine, ne možete više da izigravate prijatelja svima, morate da birate konkretno. Mi smo se busali u grudi od 2022. godine kako ne uvodimo sankcije Rusiji i na kraju smo mi dobili sankcije, ruske sankcije su se slomile na Srbiju, sad da vidimo kako će kapetan da izvuče brod koji se nasukao“, kaže Lopandić.

„Rusi vršljaju po Srbiji i rade sta hoće kao da je ruska gubernija u pitanju“

Prema rečima Srećka Đukića, bivšeg ambsadora Srbije u Belorusiji, Srbija uopšte nije spoznala da je ona u današnje vreme, posebno nakon ruske agresiju na Ukrajinu, postala daleko važnija za Rusiju, za veliku Rusiju, velesilu, nuklearnu super silu, za „drugu armiju sveta“, dakle jedna mala Srbiju sa svojih stotinu problema je postala toliko važna za Rusiju“.

– To se vidi i po činjenici da je ruski vrh ne ispušta iz svog vokabulara a službe krstare i vršljaju po Srbiji i rade sta hoće kao da je ruska gubernija u pitanju. Srbija nije svesna svoga položaja i uloge, i ona nije sposobna da revalorizuje svoj geopolitički značaj. Rusija je sve to dobro spoznala. Koristi svoje političke interese da ih maksimalno penetrira u Srbiji naročito zadnjih desetak-petnaest godina – smatra Đukić.

Rusija je prodrla svom svojom širinom, hardverom, energijom, naglašava, pa je Srbija postala neograničeno polje za realizaciju ruskih interesa.

– Više od toga, Srbija je postala stub, Srbija je postala centar, Srbija je prozor Rusije u Evropu. Drugog nema. Rusija je to postigla podaničkom srpskom vlašću, kojoj je Rusija draža od Srbije. A šta je to donelo građanima Srbije? Beskrajnu rusofiliju, bratsko grljenje i ljubljenje, prazne džepove, nerešeno Kosovo, nestašicu benzina, sve lošije odnose sa Zapadom, antizapadnjaštvo – objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, „evo sada ćemo ostati bez benzina i pored rođene rafinerije, koja je u ruskim rukama, jer njima ne pada na pamet da spasavaju braću Srbe“.

– Tako ćemo uskoro ostati bez gasa. Baš zbog oslanjanja na Rusiju svom snagom i bez alternative. Ni jedan domaćin ne stavlja sva jajca u jednu kotaricu kao Srbija i njena vlada, sve u rusku korpu. Rusima su draži njihovi interesi nego srpska muka. Rusima nije padalo na pamet da glasaju protiv sankcija Srbiji (SRJ) 1992. Njima je uvek njihova koza draža nego srpski opstanak. Njima je Srbija uvek potkusurna moneta. Vrhunac izdaje srpskih interesa prema Rusiji doživeli smo od Aleksandra Vučiča. On ne sme da zaštiti srpske interese pred ruskim interesima. On smatra da su ruski interesi stariji od srpskih. I sve to građani Srbije trpe, snose, i biće tako dok je on na vlasti, jer on odavno ne štiti srpske interese kojekuda od Kosova do arčenja državnih para kroz korupciju vrhova vlasti. Mora doći trenutak kada će se i odnosi Srbije i Rusije postaviti na zdrave i principijelne osnove – zaključuje Srećko Đukić.