Zamenica generalnog sekretara NATO o vojnom savezu Hrvatske, Albanije i Kosova

U intervjuu agenciji Beta, na marginama ovonedeljnog sastanka ministara odbrane članica NATO u Briselu, Šekerinska je rekla da je NATO uvek pozivao vlasti širom regiona da se uključe u dijalog, da reše preostala politička pitanja i da podrže prosperitet i stabilnost regiona.

„Verujemo da sve zemlje u regionu mogu da doprinesu i da su zainteresovane da podrže stabilnost regiona. Zato očekujemo da će svi pružiti podršku u tom pogledu“, kazala je Šekerinska.

Na pitanje o nedavnom sastanku zvaničnika odbrane Hrvatske, Albanije i Kosova i najavi prve zajedničke vojne vežbe, kao i reakciji Ministarstva odbrane Srbije, koje je saopštilo da to ima potencijal da proizvede dugoročne bezbednosne posledice i destabilizuje prilike na Zapadnom Balkanu, Šekerinska je rekla da Albanija i Hrvatska doprinose regionalnoj stabilnosti.

„Albanija i Hrvatska nisu samo pouzdani i vredni saveznici unutar Alijanse. One su takođe važni doprinosioci regionalnom miru i stabilnosti. Prisutne su u KFOR-u, ali generalno su veoma fokusirane na podršku ovoj agendi u regionu“, rekla je Šekerinska.

Ona je dodala da NATO nije učestvovao u diskusijama ili konsultacijama o deklaraciji o saradnji u oblasti odbrane koje su Zagreb, Tirana i Priština potpisali u martu prošle godine, ali da članstvo u NATO ne sprečava zemlje da imaju dodatne odbrambene sporazume sa trećim stranama.

„Ono što generalno vidimo jeste da je, naravno, globalna geopolitička situacija takođe uticala na region. Vidite više vežbi, više ulaganja u odbranu i bezbednost, ali uvek pozivamo saveznike i partnere da se takođe uključe u politički dijalog i rešavanje preostalih pitanja u regionu. Naše prisustvo na Zapadnom Balkanu ima za cilj da podrži ovu vrstu političkog dijaloga“, rekla je Šekerinska.

U tom cilju, dodala je, NATO podržava i dijalog Beograda i Prištine i stvara okruženje koje pogoduje političkom rešenju.

„Ne sumnjam da svi naši saveznici čvrsto veruju da su bezbednost, mir i prosperitet jedini pristup za Zapadni Balkan“, istakla je Šekerinska.

Povodom jačanja vojnih kapaciteta, kupovine oružja i vojne opreme u regionu poslednjih godina, Šekerinska je rekla da su članice NATO, ali i zemlje širom sveta, zbog geopolitičkih događaja počele više da ulažu u odbranu.

Podsetila je da su se na samitu NATO u Hagu prošle godine članice obavezale da povećaju izdvajanja za odbranu na pet odsto BDP-a do 2035. godine, u cilju jačanja odbrane i odvraćanja.

„To nije rezultat trke u naoružanju, nego rezultat pretnje koja je bila veoma jasna. Pretnje koju predstavlja Rusija, ne samo za Ukrajinu nego za evroatlantski savez, ali i pretnje od terorizma“, kazala je Šekerinska.

To se, navela je, dešava širom sveta jer kada je bezbednost ugrožena i kada ljudi vide da više ne žive u periodu mira, ulaganja u odbranu rastu.

„Ali ključno pitanje je šta uraditi sa tim investicijama. Oduvek smo govorili da želimo da ojačamo odvraćanje i odbranu. To nije agresivan stav. To je uvek odvraćanje i odbrana. I nastavićemo to da razvijamo kako bismo mogli da sprečimo rat“, kazala je Šekerinska.

Ona je istakla da zemlje treba da se fokusiraju na izgradnju temelja za mir, ulaganje u bezbednost, a na Zapadnom Balkanu to znači politički dijalog i rešavanje problema koji bi mogli da ugroze stabilnost.

„Nema vojne opreme koja vam može pomoći bez pravog političkog dijaloga“, naglasila je Šekerinska.

Dodala je da zemlje regiona treba da se posvete ekonomskoj saradnji i napredovanju na putu ka članstvu u EU.

„Želeli bismo da vidimo Zapadni Balkan koji projektuje mir, stabilnost i stvara prosperitet za sve svoje građane. Želeli bismo da vidimo manju potrebu za dodatnom podrškom jer zemlje u regionu mogu da osiguraju bezbednost i odbranu. Ali naravno, tome definitivno ne doprinosi neka retorika u regionu, koja ponekad izaziva podele, u nekim zemljama vidimo i secesionističku retoriku“, kazala je Šekerinska.

Zamenica generalnog sekretara NATO je rekla da očekuju i računaju da će biti privedeni pravdi odgovorni za napad na pripadnike misije KFOR-a u Zvečanu i sukob u Banjskoj 2023. godine, dodajući da na taj način žele da spreče da se takvi događaji ponove.

„Od vlasti u Beogradu smo dobili garancije ili veoma jasnu posvećenost da će biti utvrđena odgovornost i to će biti naš stav i u budućnosti“, kazala je Šekerinska.

Generalni sekretar NATO Mark Rute je na konferenciji u Briselu ove sedmice rekao da „još čeka odgovornost“ za događaje na Kosovu, dodajući da mu je predsednik Srbije obećao da će to ispuniti i da očekuje da to uskoro učini.

„Ovo će veoma jasno biti poziv koji ćemo upućivati iznova i iznova i očekujemo da će srpske vlasti izaći sa rezultatima“, rekla je Šekerinska.

Na pitanje da li to znači da do sada nije bilo rezultata po tom pitanju, Šekerinska je odgovorila da je Rute „zato ponovo pozvao na odgovornost“.

Prisutnost NATO u regionu, kroz KFOR i različite druge timove pokazuju jasnu posvećenost tog vojnog saveza podržavanju mira i stabilnosti, rekla je Šekerinska, istakavši da je Zapadni Balkan od strateškog značaja za NATO i da Alijansa ostaje veoma aktivna u regionu.

Podsetila je da NATO ima nekoliko članica u regionu, Crnu Goru, Albaniju i Severnu Makedoniju, kao i partnere, uključujući Srbiju.

„Naravno, globalne geopolitičke okolnosti su postale opasnije, nepredvidivije. Alijansa je veoma fokusirana na jačanje odvraćanja i odbrane, na nastavak podrške Ukrajini, ali to ne znači da gubimo iz vida važnost Zapadnog Balkana“, kazala je Šekerinska.