Zašto Brisel odugovlači da pruži podršku protestima u Srbiji?

– Nema jednostavnog odgovora na to jednostavno, ali vrlo važno pitanje. Ono što ja kao zastupnik u EU parlamentu mogu vidjeti jest to da još od početka prosvjeda protiv iskapanja litija vidimo neku vrstu suzdržanosti, prvenstveno Europske komisije. Situacija u Parlamentu se malo popravila nakon što je nas nekoliko zastupnika uspjelo ‘rasvijetliti’ što se ondje događa i što Vučić radi u Srbiji, ali nemam iluzija da će Europska komisija išta poduzeti – rekao je Bosanac.

On je podsetio da je i Vladimir Putin, pre agresije na Ukrajinu, takođe bio trgovinski i strateški partner kako same Evropske unije tako i Evropske komisije. Dodaje da smatra da, nažalost, EK nema politiku preventivnog reagovanja na gruba autoritarna ponašanja.

– Trebala se dogoditi agresija na Ukrajinu da se promijeni priča. Mislim da Komisija, nažalost, nema tu politiku da preventivno reagira kad vidi gruba autoritarna ponašanja – možemo spomenuti i Orbana i ono što radi u Mađarskoj – nego, nažalost čeka da stvari eskaliraju – objasnio je.

Bosanac je ocenio da trenutna dešavanja u Srbiji i spontana okupljanja građana predstavlljaju novinu, i da smatra da će nažalost, takva situacija rezultirati još većim nasiljem.

– Očekujem da će u narednom periodu toga biti sve više. Ne zaboravimo da imamo Viktora Orbana, vođu države koja je punopravna članica EU. Stvari nisu nimalo bajne i vidimo koliko se Europska komisija ne zna nositi s Orbanom. Volio bih da su puno odrješitiji i da šalju jasnije poruke, pa da bude i jasnijih posljedica u smislu EU fondova i slično – poručio je.

Iako je EU od početka studentskih protesta nekoliko puta reagovala na situaciju u Srbiji, sama saopštenja sačinjena od opštih mesta i diplomatskih floskula, naišla su na neodobravanja od strane građana koji su od Unije očekivali mnogo više. Izjava komesarke Marte Kos da su studentski zahtevi jednaki evropskim, odjeknula je srpskom javnošću, ali je ubrzo postalo jasno da ona ne zanči distanciranje od aktuelnog režima.

Evropa na vlasti u Srbiji i dalje gleda kao na partnere, što se može videti i u pohvalama za usvajanje novih medijskih zakona i zakona o jedinstvenom biračkom spisku, budući da su oni deo reformi koje su predviđene pristupnim procesom.

Postavlja se pitanje, da li je odugovlačenje Brisela da vidi na koju stranu će prevagnuti nemiri u Srbiji razlog koji stoji iza njihovim ambivalentnih izjava i blagih kritika. Naša sagovornica ocenjuje, da razlog može biti i činjenica da u Srbiji trenutno ne postoji ni jedan društveni ili politički akter koji dosledno i u punom kapacitetu zastupa evropske vrednosti i integracije.

Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, kaže za Danas da uloga poslanika u EP uvek daje priliku za veću slobodu u komentarisanju unutrašnjih političkih prilika u različitim zemljama, a da njihovi komentari poslanika često zavise i od stranke kojoj pripadaju, odnosno iz koje zemlje dolaze.

– Sa Srbijom kao državom kandidatom za punopravno članstvo u EU, strukture u Briselu imaju razvijenu saradnju. U današnjim bezbednosnim okvirima najvažniji cilj za Brisel je očuvanje stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana, kao i politika odvraćanja od uticaja trećih aktera – objašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da se, naćalost, može konstatovati da u Srbiji trenutno ne postoje akteri koji bi u punom kapacitetu promovisali EU integracije i vrednosti. Vlast je nezadovoljna nivoom podrške iz Brisela, opozicija je nezadovoljna podrškom koju Brisel pruža aktuelnoj vlasti, a studenti su nezadovoljni nivoom zainteresovanosti EU za njihove aktivnosti, objašnjava Joksimović.

– Brisel kao krajnji cilj vidi ispunjenje kriterijuma Srbije za članstvo kao faktor dalje stabilizacije i demokratizacije kroz proces pregovora, uz poseban akcenat na usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, na čemu će insistirati i u narednom periodu – zaključuje.