Simulacija života u biti je stvarnosti predodređene ovdašnjim mitskim prokletstvom beskrajnog iščekivanja budućnosti, koja se zamišlja u izobličenim prizorima izmišljene prošlosti. Na ovim izborima ne samo da nema pomena o politici, o porezima, lečenju, učenju, kulturnim prioritetima, odnosima sa susedima, nema više ni važnih ličnosti. Ili su se preobrazile, svaka u svoj alter ego. Mi „živimo“ zombi politiku od 2000: Koštunica se premetnuo u Miloševića, Tadić u Koštunicu.
Kad je Vučić podsetio na Đinđića i potrebu da se Srbija vrati svome dobrom putu, samo je njemu, kao nekad Đinđiću, osporeno pravo da se menja. Karadžić je uhapšen u liku dobrodušnog šamana koji uz korijenje Branka Kostića prepisuje mokraću i meditaciju. Dočim sada tvrdi da takođe nije onaj stari, masovni ubica, kockar, lopov i manipulator. Najednom ima „psihičke teškoće“. Onomad je sve bilo u redu. Stefanović menja ime, i deliće penzije kao Putinu NIS-ove akcije. Lacoste Šešelj podseća na Mrku. I zlo ima svoje dobroćudne simbole, ali time nije manje zlo. Samo je Nikolić, ponovo, onaj stari, ali nikome naročito ne nedostaje. Dok debatuje sam sa sobom, Vulin se svađa s Briselom i Hrvatima. Sam protiv EU. Veličina. Izvesni Štrbac na RTS-u (YU Info?) ostrvljen na Hrvatsku zbog blokade pregovora. U trenu je evrofanaticima prišao sav taj raspar udruženog zločinačkog poduhvata. Kama u desnoj ruci, putovnica u levom džepu. Karamarko nudi, očekivano, poruke razuma i saradnje. Prof. Ivo Banac u Jutarnjem kao da negde misli i na Vučića, dok tvrdi kako su na Karamarka krenuli najgori, i levi i desni. I kao da misli i na Srbiju, kad upozorava da „u razdoblju putinizma hrvatska vanjskopolitička doktrina mora imati uporište u Srednjoj Europi kao izuzetno vitalnom dijelu euroatlantskog saveza“. I dobronameran savet Karamarku, primenjiv i na Vučića, „amaterizam, oklijevanje i odlaganje više ne prolaze.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
