Ne znam kako je počelo. Recimo kreiranjem smajlija i njegovim uvođenjem u redovnu komunikaciju. U početku ih je bilo malo, označavali su osnovna osećanja, ublažavali potencijalno uvredljive komentare i koristili su se povremeno. Sad? Ko uopšte upotrebljava reči da formira celu poruku?
Iznenadila me je prva rečenica teksta o uvođenju novih Fejsbuk stikera. U slobodnom prevodu ona bi glasila ovako: naše emocije se u jednom trenutku pokazuju suviše kompleksnima da bi ih opisali rečima, zato je Fejsbuk ponudio rešenje omogućivši korisnicima da upotrebe stikere kako bi preneli svoja raspoloženja prijateljima.
Nije slučajno. Iako se ova društvena mreža i dalje obilato koristi, mladi ipak polako gube interesovanje za nju. Kako paralelno gube interesovanja i za tekstualne sadržaje, slikovni medij može da bude slamka za koju se Fejsbuk menadžeri hvataju. Korišćenje sve inovativnijih grupa stikera se ne naplaćuje, pa ikonocentrične generacije još uvek ne odlaze masovno u potragu za drugim vidovima opštenja.
Po meni, nešto ozbiljno nije kako valja sa konceptom koji u preciznosti izražavanja osećanja ili stanja daje prednost stilizovanim antropomorfizovanim životinjama nad tradicionalnim tekstualnim izjavama. Ali, možda, ni to nije slučajno. Grafičke prikaze koje se krevelje i imitiraju ljude u određenim raspoloženjima pomažu nam da se šarmantno sakrijemo. Lišene individualnosti, sličice poslate preko Fejsbuka ublažavaju ili estetizuju sve što poručujemo. Iskaz „tužan sam“ nema isti efekat kao smajli sa razvučenim usnama nadole ili Snupi koji plače. Nije u pitanju samo obavezna uniformnost koja narušava autentičnost, nego i naša potreba da pobegnemo u infantilno. Lakše je i nama i sagovorniku. Sve je već dovoljno ozbiljno, zato je bolje da se poigramo i pošaljemo stiker. Možda upali kao ogledalo, pa ni nama ne bude više naporno ili neprijatno. Stilizovana debela mačka što mrda brkovima dok levom šapom maše skreće pažnju našem elektronskom prijatelju da bismo morali da prekinemo dopisivanje jer obaveze čekaju, iako bi tačnije bilo da napišemo da je dosadan i da imamo pametnija posla. Tako umesto da budemo nepristojni i grubi, pomoću Fejsbuk animiranih olakšica postajemo ljupki. Ista bi animacija mogla da znači: primeti me, sviđaš mi se! Ovog puta stidljivi ili sujetni, koristeći stiker, otvaramo prostor za prekodiranje, jer nesporazum, naravno, vreba. Svako slike čita iz svog emotivnog univerzuma pa do greške lako dolazi. I kod jednostavnih poruka (zamaraš me/dopadaš mi se), ne znam kako neće doći kod kompleksnih.
Zato: bez obzira na to što su sličice simpatične, a životinje maštovite, reči su moj izbor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
